Koliko sati sna je optimalno i kako broj odspavanih sati utiče na naše zdravlje?

Nula sati sna

Dug izlazak, nalet adrenalina neposredno pre spavanja ili stres koji vas drži budnima – mnogo je razloga za neprospavanu noć. Ali Natali upozorava da ako provedete celu noć bez sna, vaš mozak radi u ozbiljno narušenom stanju. Čak i ako niste popili ni kap alkohola, manjak sna može mozak dovesti u stanje slično pijanstvu.

Vreme reakcije usporava se do te mere da je uporedivo sa stanjem vozača koji je prekoračio dozvoljeni nivo alkohola u krvi. Zbog toga uobičajene radnje poput vožnje ili čak osnovne koordinacije postaju rizične, objasnila je Natali.

Vrlo brzo ćete primetiti pad koncentracije, procena vam postaje lošija i skloniji ste greškama koje inače ne biste napravili. Istovremeno, telo nije imalo priliku za noćni oporavak pa dan počinjete u zaostatku, i fizički i mentalno.

Ako ne možete da zaspite, mogli biste se osećati „umorno, ali napeto“, a Natali kaže da je to zato što „vaš sistem za suočavanje sa stresom preuzima kontrolu kako bi vas održao budnima“.

To može prikriti koliko ste zapravo ‘pijani od umora’, i upravo je to opasno, rekla je. Nažalost, to se vidi i u statistikama saobraćajnih nesreća.

Od jednog do tri sata sna

Napokon ste zaspali u dva ujutru, a alarm vas je probudio već u četiri? Ako je tako, verovatno niste ni dostigli dublje faze sna na koje se telo oslanja za svakodnevni oporavak. Sa jednim do tri sata sna, kaže Natali, ljudi „obično mogu da izguraju dan, ali ne bez posledica“.

Koncentracija je promenljiva, emocije su jače, a strpljenje je mnogo tanje nego inače. Uobičajeno je da preterano reagujete ili da vas preplave stvari koje vas inače ne bi dotakle“, rekla je. „Fiziološki gledano, telo je i dalje pod opterećenjem. Nivoi hormona stresa ostaju povišeni, energija je neuravnotežena, a imunitet oslabljen. Možda se osećate ‘budno’, ali organizmu i dalje nedostaje prava podrška.

Od tri do pet sati sna

Kako se broj sati sna povećava, lako je pomisliti da funkcionišete normalno, ali Natali ističe da to nije nužno tako. Sa tri do pet sati sna mnogi počnu da veruju da normalno funkcionišu, ali rad mozga i kognitivne sposobnosti i dalje su oslabljeni, objasnila je. Razlika je suptilnija, ali stalna.

Smanjena efikasnost može se videti u sporijoj obradi informacija, zaboravnosti i poteškoćama sa održavanjem pažnje. Zadaci koji zahtevaju dugotrajnu koncentraciju ili rešavanje problema postaju primetno teži kako dan odmiče, rekla je Natali.

Tada počinju da se menjaju i obrasci ponašanja jer se teško držati zdravih navika kada ste neispavani. Na primer, možete osećati jaču želju za slatkim ili hranom punom ugljenih hidrata ili ćete preskakati vežbanje.

Šest do osam i više sati sna

Na kraju dolazimo do idealne količine od oko šest do osam sati sna. Ako to uspevate redovno da postignete, i mozak i telo imaju priliku za pravi oporavak.

To uključuje proces ‘čišćenja’ mozga od otpadnih materija, kao i oporavak i podršku imunitetu na koje se telo oslanja, rekla je Natali. U svojoj klinici uvek preporučujem da se san posmatra na nedeljnom nivou, umesto da se opterećujete brojem sati svake noći. Za odrasle to i dalje znači ciljati na oko 7,5 sati ili, kako ja to volim da kažem, pet ciklusa spavanja tokom noći.

Tada se telo prebacuje iz stanja ‘borbe ili bega’ u stanje ‘odmora i varenja’, u kojem se događa pravi oporavak. Dobijate i dovoljno REM faze, koja pomaže pamćenju i emocionalnoj ravnoteži, dok su stres, apetit i energija bolje regulisani. U praksi vidim da se ljudi ne osećaju samo budnije, već su i fokusiraniji i emocionalno stabilniji. Razmišljanje im je bistrije, raspoloženje stabilnije, a svakodnevni zadaci zahtevaju manje napora. Primetićete i da su odnosi sa drugima bolji kada ste naspavani. To je brza i primetna promena, od pukog preživljavanja do osećaja poletnosti, bistrine i funkcionisanja na mnogo višem nivou, umesto da se samo provlačite kroz dan.