Rizik po zdravlje kojem smo svi izloženi: Saobraćajna buka šteti srcu

Uticaj izloženosti buci na zdravlje privlači sve veću pažnju poslednjih godina. Prethodne studije su otkrile da kontinuirana buka iz transporta i drugih izvora može da izazove  stresnu reakciju u telu koja s vremenom dovodi do nepovoljnih zdravstvenih ishoda.

U nedavnoj studiji objavljenoj u JACC: Advances, dugotrajna izloženost buci drumskog saobraćaja dovodi se u vezu sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti od svih uzroka. Nova studija ispitala je vezu između buke u transportu i velikih nepovoljnih srčanih događaja u jednoj od najvećih i najraznovrsnijih kohorti zdravstvene zaštite u SAD do sada.

Istraživači su analizirali zdravstvene kartone više od 1,2 miliona odraslih pacijenata u oblasti Hjustona između 2016. i 2023. godine. Koristili su Nacionalnu mapu buke u transportu, koju je izradilo Ministarstvo saobraćaja SAD, kako bi procenili izloženost pacijenata buci na osnovu njihovih kućnih adresa.

Izloženost buci u kući ispod 45 decibela klasifikovana je kao tiha, dok je buka između 45 i 54 decibela bila umerena, a 55 decibela ili više klasifikovano je kao glasna. Iako buka od 55 decibela – što je otprilike nivo zvuka normalnog razgovora ili muzike u pozadini – ne oštećuje sluh, može da izazove druge fiziološke uticaje i poremeti san, posebno ako je konstantna ili van kontrole pojedinca.

Generalno, ljudi koji žive u područjima sa glasnom bukom u saobraćaju imali su 17 odsto veću verovatnoću od onih koji žive u tihim područjima da umru od bilo kog uzroka, dožive srčani ili moždani udar ili im je bila potrebna koronarna revaskularizacija (postupci za otvaranje blokiranih arterija).

Kada su istraživači ispitali događaje po izvoru, glasna buka u saobraćaju imala je veze sa 17 odsto većim rizikom, kombinacija glasne buke u saobraćaju i avijaciji dovodi se u vezu sa 16 procenata većim rizikom, a glasna buka u železnici bila je uzrok 10 odsto većeg rizika.

Buka od železnice je jedinstvena, jer je glasna i povremena

Istraživači su rekli da različite vrste buke u saobraćaju mogu izazvati različite zdravstvene  rizike. Dok je buka u saobraćaju pokazala najjaču ukupnu vezu sa rizikom od neželjenih kardiovaskularnih događaja, inkrementalni rizik je pokazao drugačiji obrazac. Svako povećanje buke u železnici od 10 decibela bilo je u vezi sa povećanjem rizika od 14 odsto, u poređenju sa povećanjem buke u saobraćaju od 3 procenta.

Buka od železnice je jedinstvena jer je glasna i povremena. Ti iznenadni bučni događaji, posebno noću, mogu da ometaju telo čak i ako ih ljudi doživljavaju kao pozadinsku buku, naglašava dr Ardakani.

Iako studija nije osmišljena da proceni mehanizme koji stoje iza ove veze, istraživači su rekli da poremećaj sna verovatno igra ulogu. Aktivacija stresnog odgovora noću može da izazove fiziološke uticaje čak i ako osoba ostane da spava. Dr Ardakani ističe da vibracije koje dolaze sa bukom od železnice takođe mogu da imaju biološke efekte koji se ne vide kod buke od puta, koja je obično konstantnija i uključuje manje vibracija.