Da li smo u proleće zaista umorniji? Istraživači iz Švajcarske tvrde da nismo i da takozvani prolećni umor zapravo ne postoji. Zašto onda svake godine verujemo u to?
Jedan od prvih toplih dana u godini. Prvi vesnici proleća provirili su iz zemlje, kapućino u bašti kafića miriše na novi početak. Deluje kao da je zima konačno iza nas. Sve je nekako lakše, da nema onog poznatog osećaja koji sustigne mnoge od nas, svake godine: prolečni umor.
Ali nova studija iz Švajcarske sada taj fenomen dovodi u pitanje. Istraživači sa Univerziteta u Bazelu i Bernu došli su do zaključka: prolećni umor se naučno ne može dokazati.
Otkrili smo da ljudi u proleće nisu merljivo umorniji ili iscrpljeniji nego tokom bilo kog drugog godišnjeg doba, kaže autorka studije Kristine Blume, psihološkinja sa Univerziteta u Bazelu.
Na ideju za istraživanje Blume je došla zato što su je novinari svake godine nakon zime ponovo pitali za mišljenje o prolećnom umoru.
Postoji mnogo hipoteza kojima se pokušava objasniti ovaj fenomen, kaže ona. „Ali niko nikada nije proverio da li on uopšte postoji.U potrazi za prolećnim umorom
Za potrebe istraživanja od jula 2024. tokom godinu dana, dakle sva četiri godišnja doba – redovno je onlajn ispitivano 418 učesnika.
Na svakih šest nedelja trebalo je da ocene koliko su se iscrpljeno osećali tokom prethodne četiri nedelje. Takođe su navodili koliko su pospani tokom dana i kako ocenjuju kvalitet sna.
Oko polovine učesnika na početku studije izjavilo je da pati od prolećnog umora. Da je fenomen stvaran, to bi moralo da se vidi i u podacima iz upitnika. Međutim – nije se videlo.
Šta se zapravo dešava u našem telu?
Postoje različite teorije – da toplije vreme širi krvne sudove, snižava krvni pritisak ili da višak melatonina iz zime izaziva pospanost. Ali, prema Blume, to je sa stanovišta hronobiologije neubedljivo: melatonin se neprekidno stvara i razgrađuje u 24‑časovnom ritmu, pa sezonski „višak“, koji bi tek trebalo da nestane – ne postoji.
Da je prolećni umor stvaran biološki fenomen, upravo bi se u ovoj prelaznoj fazi morao jasno videti, na primer zato što telo mora da se prilagodi, objašnjava ona.
Podaci, međutim, ne pokazuju ništa takvo: ni brzina promene dužine dana, ni pojedini meseci nisu imali ikakav uticaj na osećaj iscrpljenosti.
Zašto ipak verujemo u to
Tim istraživača smatra da objašnjenje treba tražiti pre u kulturi nego u biologiji.
„Naša interpretacija je da je prolećni umor daleko više kulturni fenomen nego stvarni sezonski efekat.“
Sam pojam „prolećni umor“ utiče na to kako ljudi tumače sopstveni osećaj. Reč postoji – i omogućava ljudima da opišu svoje simptome. To oblikuje percepciju, kaže Blume.
Psihološki procesi takođe mogu da pojačaju taj utisak. Kada zasija Sunce, raste očekivanje da bi trebalo da budemo aktivniji. Ako energije nema, to onda više upada u oči. Blume govori o kognitivnoj disonanci i dodaje da prolećni umor deluje kao savršeno objašnjenje.
A šta je sa alergijama ili zimskim raspoloženjem?
Ni alergije na polen, kijavica, niti uzimanje antihistaminika ne objašnjavaju pojavu prolećnog umora.
Ne nalazimo nikakav efekat, nema ničega što bi bilo potrebno objašnjavati, kaže istraživačica sna.
Zanimljivo je da ni često pominjani „zimski umor“ nije naučno dokazan. Istina, ljudi zimi spavaju malo duže, a leti malo kraće, ali to zadovoljava potrebe organizma. Nivo energije tokom godine ostaje stabilan.
Međutim, medicinski definisana zimska depresija – postoji. Ona nastaje usled nedostatka svetlosti i spada u sezonske depresije koje mogu biti praćene umorom, nedostatkom motivacije i lošim raspoloženjem.
I manjak vitamina D, koji je zimi zbog nedostatka UV‑B zračenja mnogo češći, može dovesti do umora. Telo u zimskim mesecima često ne može da stvori dovoljno vitamina D, a njegov nedostatak povezan je sa trajnom iscrpljenošću i slabošću mišića.
Šta ovo znači za one koji se osećaju umorno?
Da su ljudi u proleće zaista umorniji nego, recimo, u jesen ili zimu, naučno se za sada ne može potvrditi. Većina ljudi ionako prelazak iz zime u proleće doživljava bez ikakvih problema.
Kristine Blume savetuje da se umor ne pripisuje olako godišnjem dobu. Ne objašnjavajte takve simptome jednostavno prolećnim umorom. A ako vam smetaju, obratite se lekaru.
Nemačko govorno područje i malo južnije
Zanimljivo je i da je ovaj fenomen van nemačkog govornog područja gotovo nepoznat.
Kada o tome pričam kolegama iz drugih zemalja, oni se čude, kaže Blume. U engleskom jeziku postoji izraz „prolećna groznica“, ali on ne označava umor niti iscrpljenost, već pojačanu vitalnost i energiju.
Međutim, izraz „prolećni umor“ nije nepoznat ni u Srbiji, BiH, Hrvatskoj ili Crnoj Gori – zbog kulturnih i jezičkih uticaja iz vremena Austrougarske u delovima regiona.
Mediji svake godine posvećuju prostor prolećnom umoru, koji se uklapa u širu kategoriju „promene vremena utiču na organizam“, koja je snažno prisutna u kulturi kao fenomen meteoropatije.
Popularno sad
Angelina Topić druga je u Atini
