Šta se dešava sa telom kada izbacimo šećer?

Međutim, stvarnost je često drugačija. Samo jedna čaša kole sadrži gotovo 27 grama šećera.

Kada se tome dodaju skriveni šećeri u voćnim jogurtima, gotovim jelima, kečapu i sličnim proizvodima, prosečna potrošnja daleko premašuje preporučene vrednosti.

Podaci nemačkog Instituta Maks Rubner pokazuju da žene u proseku konzumiraju oko 61 gram, dok muškarci unose čak 78 grama slobodnog šećera dnevno.

Smanjenje tog unosa predstavlja izazov, pre svega zato što prehrambena industrija koristi različite derivate, poput saharoze ili glukoznog sirupa, čime se stvarna količina šećera često „skriva“ na deklaracijama.

Naglo prestajanje unosa šećera može izazvati privremenu, ali neprijatnu apstinentsku reakciju.

Simptomi se razlikuju od osobe do osobe i mogu uključivati jaku želju za slatkišima, glavobolju, hronični umor, pad koncentracije, kao i nagle promene raspoloženja i razdražljivost.

Kod nekih ljudi ovi simptomi prolaze gotovo neprimetno, dok kod drugih mogu trajati i duže od nedelju dana.

Ipak, nakon početne faze nivo šećera u krvi se stabilizuje, a mnogi ljudi prijavljuju veliki porast energije u svakodnevnom životu. Potpuna adaptacija organizma na ishranu sa niskim unosom šećera može trajati nekoliko meseci.

U tom periodu industrijski slatkiši gube privlačnost, dok čula ukusa postaju osetljivija, pa se prirodna slatkoća hrane doživljava mnogo intenzivnije.

Zdravstvene koristi

Ljudi koji dosledno smanje unos šećera često gube telesnu težinu. Osim što izbacuju „prazne kalorije“, važnu ulogu ima i reakcija organizma na insulin.

Andrea Daniček iz Bavarskog centra za zaštitu potrošača objašnjava ovaj proces:

„Kada konzumiramo ugljene hidrate u obliku šećera, nivo glukoze u krvi brzo raste. Telo reaguje snažnim lučenjem insulina, što zatim dovodi do naglog pada šećera u krvi. Taj nagli pad izaziva brzi povratak osećaja gladi i tera nas da unosimo dodatne kalorije“.

Šta radi prekomerna konzumacija šećera?

Šećer sam po sebi, u umerenim količinama, nije toksičan. Međutim, prekomeran unos slobodnih šećera održava hronično povišen nivo insulina. Na duži rok to može dovesti do insulinske rezistencije, što povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, gojaznosti i kardiovaskularnih bolesti.

Posebno su rizična zaslađena pića, jer omogućavaju brz unos velikih količina šećera bez osećaja sitosti. Uz to, česta konzumacija slatkiša negativno utiče i na zdravlje zuba.

Saveti stručnjaka

Prelazak na ishranu sa manje šećera zahteva planiranje i doslednost. Stručnjaci preporučuju sledeće korake:

• Izbegavajte visokoprerađenu hranu i gotova jela.
• Glad između obroka rešavajte orašastim plodovima, šargarepom ili voćem sa manjim sadržajem fruktoze.
• Uklonite zalihe industrijskih slatkiša kako biste smanjili iskušenje.
• Voćne sokove i gazirana pića zamenite vodom ili nezaslađenim čajem.
• Večernje grickanje uz televiziju zamenite novim ritualima, poput šolje toplog čaja, kratke šetnje ili vežbi opuštanja.
• Ako prekršite pravilo, jednostavno nastavite da primenjujete zdrave navike sledećeg dana.