Gojazni ljudi imaju veću sklonost za dobijanje gripa, upale pluća i drugih, raznih infekcija

Glavni autor studije, profesor Mika Kivimeki sa UCL Fakulteta za nauke o mozgu u Londonu, istakao je da povezanost sa tolikim brojem različitih zaraznih bolesti sugeriše da su u pitanju „široki biološki mehanizmi“. Moguće je, kaže, da gojaznost slabi sposobnost imunog sistema da se odbrani od bakterija, virusa, parazita ili gljivica, što potom dovodi do težih oblika bolesti.

Ipak, povezanost nije univerzalna. Na primer, izrazito gojazne osobe nisu imale povećan rizik od smrti ili hospitalizacije zbog HIV-a i tuberkuloze.

Nalazi, zasnovani na podacima 540.000 osoba iz Ujedinjenog Kraljevstva i Finske, sugerišu da je gojaznost možda bila faktor u nešto više od 10 odsto smrtnih slučajeva od zaraznih bolesti na globalnom nivou tokom 2023. godine. Na ovu povezanost prvi put se ozbiljnije posumnjalo tokom pandemije kovida, što je podstaklo istraživače da provere da li važi i za druge zarazne bolesti.

Otkrili su da se verovatnoća teških ishoda povećava kako raste telesna težina, a osobe sa najtežim oblicima gojaznosti imale su čak trostruko veći rizik u odnosu na one čiji je indeks telesne mase bio u zdravom rasponu.

Istraživači su, međutim, upozorili da se studija zasnivala na opservacionim podacima, pa se iz nje ne može potvrditi uzročno-posledična veza. Takođe, učesnici iz Velike Britanije i Finske ne moraju nužno biti reprezentativni za opštu populaciju. Autori ističu da rezultati naglašavaju potrebu za boljom dostupnošću zdrave i cenovno pristupačne hrane, kao i većim mogućnostima za fizičku aktivnost.

Solja Niberg sa Univerziteta u Helsinkiju, jedna od autorki studije, rekla je da je posebno važno da osobe sa teškom gojaznošću redovno obnavljaju preporučene vakcine. Kako se očekuje dalji rast globalne stope gojaznosti, „tako će rasti i broj smrtnih slučajeva i hospitalizacija zbog zaraznih bolesti povezanih sa gojaznošću“, dodala je Niberg.