Da li je čaša vina dnevno stvarno dobra za zdravlje?

Korekcija za zbunjujuće faktore

Kada su naučnici primenili metodu poznatu kao Mendelijanska randomizacija, koja se oslanja na genetske predispozicije za (ne)konzumaciju alkohola umesto na samoprijave, U-obrazac je nestao. Rizik od demencije rastao je ravnomerno s količinom konzumacije – i to već pri niskim dozama. Drugim rečima, nije pronađen nikakav zaštitni efekat alkohola, čak ni u umerenim količinama.

Mendelijanska randomizacija u ovoj studiji funkcionisala je tako što su naučnici koristili genetske varijante povezane s metabolizmom alkohola, na primer u genima ALDH2 i ADH1B, koji kod nekih ljudi izazivaju neprijatne reakcije na alkohol poput crvenila i mučnine.

Potvrđeno je da oni koji nose takve varijante gena u proseku piju alkohol značajno manje, dok ga drugi češće konzumiraju. Takvom metodom dobijene su prirodno „nasumične“ grupe koje se razlikuju po sklonosti alkoholu, što je omogućilo pouzdaniju procenu uticaja alkohola na rizik od demencije, jer su isključeni zbunjujući faktori poput socioekonomskog i zdravstvenog statusa. Naime, osobe s višim primanjima i obrazovanjem češće piju umereno i skuplja pića, dok bivši alkoholičari često uopšte ne piju.

Autori su u radu zapisali: Naša istraživanja podržavaju tezu da postoji štetan efekat svih nivoa konzumacije alkohola na rizik od demencije i pokazuje da ne postoje dokazi, koji bi ukazivali na ranije sugerisani zaštitni efekat njegove umerene konzumacije.

Dodali su i da bi smanjenje konzumacije alkohola u populaciji moglo značajno smanjiti broj slučajeva demencije – procenjuju i do 16% manje.

Komentar naučne zajednice

Tara Spajers-Džouns, neuronaučnica sa Univerziteta u Edinburgu, koja nije učestvovala u istraživanju, komentarisala je rezultate za Scimex: Ova studija ne dokazuje konačno da alkohol direktno uzrokuje demenciju. Ali pridružuje se velikom broju dokaza koji pokazuju povezanost između unosa alkohola i povećanog rizika. Osim toga, raniji neurološki radovi već su pokazali da je alkohol direktno toksičan za neurone.

Starenje populacije – porast demencije

Demencija je globalno jedan od najvećih javno-zdravstvenih izazova. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, danas s njom živi više od 55 miliona ljudi, a broj bi mogao skoro da se utrostruči do 2050. godine.

Pošto leka za demenciju nema, jedina strategija je prevencija – upravo tu rezultati nove studije otvaraju novu perspektivu. Ako se i mala količina alkohola pokaže kao rizičan faktor, tada preporuke koje sugerišu da je „čaša vina dnevno dobra za mozak“ postaju ne samo zastarele, već i potencijalno štetne.

Ranije potvrde benefita za kardiovaskularni sistem

Nova studija pridružuje se nizu istraživanja koja su pokušala da provere postojeće mitove o alkoholu.

Već ranije objavljeni radovi u časopisima poput The Lancet pokazali su da ne postoji bezbedan nivo konzumacije alkohola kada je reč o zdravlju srca i krvnih sudova. Novo istraživanje sada taj zaključak proširuje i na mozak.

„Ako prepolovimo učestalost poremećaja povezanih s konzumacijom alkohola, mogli bismo smanjiti broj slučajeva demencije za otprilike jednu šestinu“, naglasili su autori studije. To je potencijalno jedna od najjednostavnijih i najjeftinijih preventivnih mera, iako politički i društveno izazovna.

Francuski paradoks

Istorijski gledano, verovanje da vino može biti zdravo oslanjalo se, između ostalog, na poznati „francuski paradoks“. Naime, ranih 1990-ih francuski epidemiolog Serge Reno i kolega Mišel de Loržeril promovisali su ideju da Francuzi, iako jedu mnogo zasićenih masti (sir, puter, masne mesne prerađevine), pokazuju relativno niske stope srčanih bolesti. Oni su taj paradoks delimično pripisali umerenoj konzumaciji crnog vina, koje sadrži antioksidanse polifenole i resveratrol. Reno je u časopisu The Lancet 1992. izneo hipotezu da vino sprečava zgrušavanje krvi i štiti srce.

Amerikanci navalili na vino posle objave paradoksa

S objavom tog rada paradoks je dobio veliki publicitet. Jedna anegdota, potvrđena u popularnim i stručnim diskusijama, kaže da se nakon emitovanja priloga o francuskom paradoksu u američkoj emisiji 60 Minutes prodaja crnog vina u SAD-u povećala za oko 40 % – publika je prihvatila poruku da vino može „zaštititi srce“.

Kasnija istraživanja pokazala su da je taj rad imao metodoloških problema jer se zasnivao na ekološkim podacima i poređenjima na nivou populacija, bez kontrole za ključne faktore poput ishrane, pušenja i socioekonomskog statusa, pa je navodni zaštitni efekat vina mogao biti posledica tih zbunjujućih faktora, a ne samog alkohola.

Potvrda na životinjama

Dodatni udarac starim tvrdnjama o „korisnoj čaši vina“ zadala su neurološka istraživanja sprovedena na životinjama u laboratorijskim uslovima. Ona jasno pokazuju da etanol, glavna aktivna supstanca u alkoholu, izaziva oksidativni stres, oštećenja DNK i poremećaje u prenosu signala među neuronima. Ti mehanizmi su dobro poznati faktori koji povećavaju rizik za neurodegenerativne bolesti.

Dalekosežne implikacije

Implikacije nove studije su dalekosežne – od budućih smernica javnog zdravstva, preko preporuka lekara, do načina na koji društvo doživljava alkohol.

Iako će biti potrebno vreme da se ove spoznaje prihvate i pretoče u konkretne politike – jer je vino duboko ukorenjeno u mnogim kulturama i često se doživljava kao opuštajuće – već sada je jasno da se priča o „zdravoj čaši vina“ nažalost urušava.