Banke u Nemačkoj masovno zatvaraju filijale – da li isti trend preti i Srbiji?

Zatvaranje bankarskih filijala u Nemačkoj postaje ozbiljan fenomen koji sve više zabrinjava kako građane tako i finansijske stručnjake. Prema najnovijim podacima Bundesbanke, tokom prethodne godine u Nemačkoj je zatvoreno čak 1.631 filijala – što predstavlja pad od 8,3% u samo jednoj godini. Ovo nije izuzetak, već nastavak višegodišnjeg trenda: 2022. godine zatvoreno je 6% filijala, a godinu pre toga 5%.

Zanimljivo (i alarmantno) je da najveći broj zatvaranja dolazi od velikih banaka, koje su tokom prošle godine ukinule čak 1.280 poslovnica, ostavivši ih ukupno svega 3.292 na teritoriji cele Nemačke. Uz to, opada i broj filijala štedionica, zadruga i lokalnih banaka, dok se kreditne institucije suočavaju sa padom od 35% u broju dostupnih lokacija.

Šta stoji iza ovog trenda?

Glavni razlog zatvaranja filijala jeste širenje digitalnog bankarstva. Sve više korisnika koristi mobilne aplikacije i internet platforme za obavljanje finansijskih transakcija, pa banke procenjuju da fizičke filijale postaju skupi i nepotrebni resurs.

Međutim, ovo nije jedini razlog. Loši poslovni rezultati, pritisci na troškove i potreba za reorganizacijom dovode do rezanja broja zaposlenih i gašenja “skupljih” usluga kao što su šalteri, savetnici i gotovinska isplata u filijalama.

Da li se ovaj trend planira u Srbiju?

Iako se još uvek ne dešava u ovakvom obimu, znaci sličnog trenda već su prisutni i kod nas. Građani sve češće prijavljuju da u pojedinim mestima:

• nema poslovnice njihove banke, ili je zatvorena bez najave,

• nema dovoljno bankomata, ili su često van funkcije,

• čekanje u redovima postaje sve duže, jer je smanjen broj zaposlenih,

• mnoge filijale rade skraćeno ili su dostupne samo u većim gradovima.

Penzioneri, starije osobe, stanovnici sela i manjih mesta najviše trpe zbog ovog novog pristupa bankarskom poslovanju. Za razliku od mlađih korisnika, oni nisu uvek vešti sa aplikacijama, niti imaju tehničke mogućnosti za digitalni pristup bankarskim uslugama.

Foto: Pexels – Masood Aslami

Digitalizacija – korisna, ali ne za sve

Naravno, razvoj onlajn i mobilnog bankarstva jeste velika prednost – brži pristup, niže naknade, manje čekanja. Ali potpuno ukidanje fizičkog kontakta sa bankom može biti opasno. Građani gube:

• mogućnost da se neposredno informišu,

• sigurnost u radu sa gotovinom,

• i osećaj kontrole nad sopstvenim finansijama.

U zemlji gde gotovina i dalje igra važnu ulogu u svakodnevnim plaćanjima, ovakav model je teško primeniti bez ozbiljnih posledica po krajnje korisnike.

Vreme je za ravnotežu

Ako banke u Srbiji krenu putem nemačkih kolega, bez prilagođavanja potrebama svojih klijenata, to može izazvati ozbiljan pad poverenja i stvaranje jaza između banaka i korisnika.

Zato je ključno:

• da banke ne zatvaraju filijale bez alternative,

• da se omogući funkcionalna mreža bankomata i šaltera u svakom regionu,

• da se digitalne usluge uvode postepeno i edukativno, uz podršku za sve korisnike.

Zatvaranje bankarskih filijala u Nemačkoj jasno pokazuje kuda ide svet finansija. Ali Srbija nije Nemačka, i potrebe naših građana nisu iste. Dok je digitalizacija važna i korisna, ne sme se zaboraviti ljudska strana bankarstva.

Jer banka nije samo aplikacija – ona je sigurnost, poverenje i pristup novcu onda kada nam je najpotrebnije.

- Advertisement -