Rast BDP-a Srbije na početku godine ispod svih projekcija
Ivana S.
Objavljeno 21/05/2025
Srpska ekonomija u 2025. godinu ušla je uz značajno niži rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i brojne izazove, usled unutrašnje političke krize i globalnih ekonomskih potresa. Iako je zabeležen rast BDP-a od 2 % u prvom kvartalu, on je ispod svih prethodnih projekcija, što ukazuje na duboke strukturne i političke probleme u zemlji
U 2025. godinu Srbija, ali i svet, ušli su uz turbulencije i brojne događaje, koji su uzdrmali kako domaću, tako i svetsku privredu.
Naime, u našoj zemlji već pola godine traju studentski i građanski protesti, koji su prema tvrdnjama vlasti „razorili“ srpsku ekonomiju.
Iako brojni ekonomisti osporavaju takve ocene, činjenice pokazuju da su brojke u srpskoj ekonomiji u opadanju. A razloga za to je više.
Pored unutrašnje društveno-političke krize, Srbija se, kao i druge zemlje, suočila i sa geopolitičkom krizom, izazvanom, pre svega, američkim carinama koje su na svetskoj ekonomskoj sceni digle veliku prašinu, za šta je zaslužan predsednik SAD Donald Tramp, koji je na tu funkciju stupio u januaru ove godine.
Kako su počeli da pristižu prvi statistički podaci za 2025. godinu, polako se vide posledice, kao zbir ovih dešavanja.
U prvom kvartalu, Srbija je zabeležila realni rast BDP od 2 % u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazuju fleš procene Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Iako je ovaj rezultat i dalje pozitivan, on je daleko ispod projektovanih ciljeva. Naime, Narodna banka Srbije, smanjila je projekciju privrednog rasta za prvi kvartal sa 3,5 na 3,3 odsto BDP, što je opet ostalo značajno više od onoga što je ostvareno. S druge strane, Ministarstvo finansija je, takođe, snizilo projekciju na tri odsto, dok je Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio godišnju prognozu rasta Srbije na 3,5 odsto.
Na kraju, ostvareni rast BDP-a od dva odsto u prvom kvartalu, ostao je ispod svih prethodnih prognoza relevantnih institucija, što dovoljno ukazuje na izazove sa kojima se srpska ekonomija suočava.
Ipak, srpska ekonomija nije jedina koja je u problemu. Na godišnjem nivou, BDP evrozone porastao je za 1,2 odsto, a Evropske unije (EU) za 1,4 odsto.
Prema podacima Eurostata, četiri zemlje Evrope imale su godišnji pad privredne aktivnosti i to Slovenija 0,8 odsto, Austrija 0,7, Mađarska 0,4 i Nemačka, kao tradicionalno najveći spoljnotrgovinski partner Srbije u Evropi, 0,2 odsto.
Popularno sad
