Đedović: Srbija ima plan za dekarbonizaciju energetskog sektora do 2050, potrebna bazna energija
Ivana S.
Objavljeno 08/05/2025
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović izjavila je, na „Next Milano“ forumu na Bokoni Univerzitetu, da Srbija ima plan za dekarbonizaciju energetskog sektora do 2050. godine zbog čega je važno što se, nakon ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, stvorila mogućnost da se u budućnosti razmotri i nuklearna energija u energetskom miksu zemlje, saopštilo je to ministarstvo
Energetsku tranziciju ne možemo posmatrati odvojeno od energetske bezbednosti i ekonomskog razvoja. Kada bismo zarad viših ciljeva odjednom ugasili sve termoelektrane, suočili bismo se s krizom velikih razmera – milioni ljudi ostali bi bez električne i toplotne energije dok bi ugrozili osnovne funkcije privrede, zdravstva, obrazovanja i svakodnevnog života građana, rekla je ona.
Istakla je da zbog toga „Srbija ima ambiciozan i realan dugoročan plan za dekarbonizaciju energetskog sektora do 2050. godine, za koji nam je potrebna bazna energija“.
Važno je što smo ukidanjem moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana prošle godine otvorili mogućnost da razmatramo i nuklearnu energiju u budućnosti u našem energetskom miksu, rekla je ministarka.
Đedović je, učestvujući na panelu „Od tranzicije do transformacije: Budućnost globalne energetike“ sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaelom Marianom Grosijem, govorila o rastućim potrebama za električnom energijom u svetu.
Ona je ukazala da veliki deo mladih danas koristi alate veštačke inteligencije u svakodnevnom životu, što zahteva velike količine električne energije i da su na svetskom nivou data centri potrošili oko 1,5 odsto električne energije, a očekuje se da se ovi zahtevi udvostruče do 2030. godine.
Naš data centar u Kragujevcu je najveći na Zapadnom Balkanu i zahteva oko 0,35 odsto ukupne potrošnje električne energije u Srbiji, a uskoro ćemo imati i najveći superkompjuter u Jugoistočnoj Evropi. Moramo da razmišljamo o tome iz kojih izvora dolazi ta energija, koliko nas košta da je proizvedemo i da li ćemo je imati dovoljno ukoliko ne budemo ubrzano gradili nove kapacitete, posebno ako želimo da nam postrojenja i privreda rade na čistu energiju, navela je ministarka.
Đedović je naglasila da su predviđena ulaganja u razvoj energetskog sektora u Srbiji oko 15 milijardi evra u narednih 10 do 15 godina kako bi energetski sektor mogao nesmetano da nastavi da isporučuje električnu energiju za građane, privredu i podržava dalji ekonomski razvoj.
Istakla je da Srbija ima osam interkonekcija na prenosnom sistemu i da će nastaviti sa ulaganjima i izgradnjom energetskih koridora.
Uz proizvodne kapacitete za stabilnost napajanja biće nam potrebna jača prenosna mreža i mi se povezujemo i jačamo prenosne kapacitete sa susednim zemljama Mađarskom, Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom i Crnom Gorom, rekla je ona.
Tokom posete Univerzitetu Bokoni Đedović se sastala i sa rektorom Univerziteta Frančeskom Bilarijem i dekanom za razvoj i odnose sa alumni zajednicom Antonelom Karu s kojima je razgovarala o potencijalima za razvoj saradnje između ove obrazovne ustanove i Srbije.
Bokoni ima neke od međunarodno najpriznatijih master programa na svetu i mogućnost da se takvi programi otvore i u našoj zemlji bi bila dobra prilika za sve naše studente da mogu da steknu diplomu jednog od svetski priznatih fakulteta u svojoj zemlji. To bi obogatilo izbor obrazovnih programa, a svakako je dobro da imamo više mogućnosti i da svoje master programe kod nas imaju i svetski univerziteti. Naravno poštujući sve međunarodne standarde visokoškolskog obrazovanja, navela je Đedović.
Ministarka je naglasila je Srbija centralna zemlja Zapadnog Balkana i da ima potencijal da postane akademski centar regiona.
