Jedemo je svakog dana – dva miliona ljudi godišnje umre zbog nje

So je veoma važan elemenat za funkcionisanje našeg organizma i ima veliki uticaj na raspodelu vode u ćelijama i međućelijskom prostoru i u krvnim sudovima. Međutim, ono što je glavno u našem životui uopšte u prirodi to je ta umerenost. Znači, ako je preterano unosimo, onda nije dobro, naveo je dr Kovačević. On je dodao: So je veoma bitna za funkcionisanje nervnog, pogotovu mišićnog sistema i u raspodeli vode u organizmu. Ali uzimanje u velikim količinama soli je veoma štetno.  Navešću primer. Pre 15 godina je objavljeno u medicinskom časopisu da je forimirana vojska i regrutovani su mladići iz sela, savane, gde soli ima u malim količinama i teško se dolazi do nje. Kada su došli u vojsku, počeli su da se hrane iz kuhinje gde se jela redovno sole i posle tri–četiri meseca 70 odsto tih mladića je dobilo povišeni krvni pritisak, jer su imali, za njihov način života, enormno veći unos soli. To je rezultiralo hipertenzijom.

Patrijarh Pavle: Od tri bela otrova, so je najopasnija

Prema njegovim rečima, pokojni patrijarh Pavle, koga je lečio 10 godina, imao je jednu izreku.

To je da postoje tri vrste otrova u ljudskom organizmu, a na prvo mesto je stavio so. Govorio je o belim otrovima, gde su i šećer i belo brašno.

Nutricionistkinja Nađa Radonjić precizirala je da naš organizam sam stvara toleranciju na so.

Ono na šta možete da utičete u svojoj kući, pogotovu majke i žene koje kuvaju, je da smanjite dodavanje soli jelima, jer ćete na taj način deci obezbediti u budućnosti da nemaju problem. Ako naviknete organizam na određenu količinu soli, on će tražiti tu količinu. Zato je veoma važno da od rane dobi naviknemo organizam na manje količine, rekla je Radonjićeva, pa objasnila, koje su preporučljive količine soli.

Do pet grama je dovoljno za oba pola, za decu ne više od dva grama, ali treba biti pažljiv. Uvek mislimo na kafenu kašičicu, ali najopasnije su soli koje su skrivene. U nekim namirnicama u kojima ih ne očekujete, kakvi su gazirani napici. I oni mogu da se svrstaju u izvor natrijuma. Takođe, ne bi trebalo dosoljavati hranu na stolu. Isto tako, i u avokadu postoji povišena količina soli, navela je nutricionistkinja.

Limun umesto soli poboljšava ukus jela

Kuvar Bojan Stanimirović je, uz napomenu da je hrana bez soli zaista bljutava, naveo da treba razlikovati soli koje koristimo.

Načešće je to ona jodirana, koju možemo da kupimo u prodavnici. Tu je i morska so, a ima i ona industrijska, koja se najčešće stavlja u grickalice. To su natrijumove soli, koje utiču jako štetno na naše zdravlje, istakao je Stanimirović i posvetovao da se umesto soli koristi alternativa.

To su kiseline, da li nekoliko kapi više limuna ili sirćeta, nije presudno, dobićemo bolji ukus. Može i ljuto, i biber, to će obogatiti ukus, istakao je kuvar.