Šuga je zarazno oboljenje kože uzrokovano parazitom šugarcem.
Naime, šuga, za koju se odavno mislilo da je iskorenjena, pojavila se prvo u Ivanjici a nakon toga i u jednoj školi u Beogradu.
Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje naveli su da im je slučaj prijavljen, te da je i u porodici deteta još jedan zaraženi.
Ipak, direktorka GZJZ dr Slavica Maris navela je da škole nisu u obavezi da ovo oboljenje prijave, te se ne može znati tačan podatak o eventualnim slučajevima u drugim ustanovama.
Kako nam je dr Maris rekla, njima je dojava o šugi stigla mejlom.
„O šugi u beogradskoj školi nas je obavestila osoba koja se nije potpisala, ali svejedno, odmah smo kontaktirali školu. Potvrdili su nam da šugu ima jedno dete iz nižih razreda, kao i da je oboleo još jedan član njegove porodice.“
Šuga je parazitarno oboljenje kože uzrokovano šugarcem (lat. sarcoptes scabiei).
Prouzrokovač je osetljiv na temperaturu iznad 50 i ispod 20 stepeni. Kreće se ka toplijim mestima, sa odeće prema koži.
Klinička slika
Kod osoba koje prvi put obolevaju prvi znaci oboljenja se javljaju četiri do šest sedmica nakon infestacije, dok se kod osoba koje su već imale šugu prvi znaci javljaju nakon jednog do tri dana.
Najčešće prođe tri do četiri nedelje od kontakta sa obolelom osobom do pojave prvih simptoma.
Glavni znaci bolesti su svrab i pojava skabiozne ospe i skabioznih kanalića na koži.
Svrab se javlja prvi i najizraženiji je u prvoj polovini noći. Smatra se da je svrab rezultat alergijske reakcije organizma na sekrete i ekskrete parazita.
Skabiozna ospa je polimorfna sa pretežno eritematoznim i urtikarijalnim promenama, papulama, vezikulama i ekskorijacijama.
Promene se javljaju u predelu korena prstiju, prednjih površina zglobova ručja i laktova, prednjem delu pazušne jame, predelu pojasa, na nogama i spoljnim genitalijama muškaraca, a na bradavicama i predelu stomaka i donjem delu butina kod žena.
Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu tipične kliničke slike i mikroskopskim pregledom i identifikacijom uzročnika. U odojčadi i kod male dece promene nalazimo i na glavi, vratu, dlanovima i tabanima, dok se kod odraslih promene gotovo nikada ne nalaze na ovim delovima tela.
Za postavljanje dijagnoze često su značajni podaci o sličnim oboljenjima u porodici i kolektivu.
Rezervoari i izvori zaraze
Čovek kao bolesnik i u početnom stadijumu bolesti kada se simptomi još nisu ispoljili.
Bolesnik je zarazan sve vreme bolesti dok se u njegovoj koži nalaze živi paraziti.
Putevi prenošenja šuge
Oboljenje se prenosi sa čoveka na čoveka direktnim kontaktom sa kožom obolele osobe.
Za prenošenje bolesti potreban je intimni ili duži kontakt koža na kožu sa obolelom ili infestiranom osobom, na primer držanje za ruke, seksualni kontakt ili spavanjem u istoj posteljini. Moguće je prenošenje i putem rublja, posteljine i odeće koju su neposredno pre toga koristile infestirane osobe.
Osetljivost na šugu je opšta. Oboljenje ne stvara imunitet.
Rasprostranjenost šuge
Oboljenje je rasprostranjeno širom sveta, zahvata ljude svih socioekonomskih nivoa, bez obzira na starost, pol, rasu ili nivo i standard lične higijene.
Šuga se najčešće javlja u periodu jeseni i zime.
Lečenje
Neophodno je rano otkrivanje obolelih radi blagovremenog započinjanja lečenja. Lečenje treba sprovoditi antiskabicidnom terapijom po nalogu dermatovenerologa.
Radi postizanja uspeha u lečenju potrebno je da se lek nanese na celu površinu kože, osim glave i vrata. Potrebno je pooštravanja svih mera lične higijene, pranje korišćenog donjeg veša, posteljine i odeće nošene 48 h pre početka terapije, korišćenjem vrele vode i deterdženta, potom peglanje.
Pre početka lečenja oboleli se okupa toplom vodom i sapunom, zatim peškirom dobro osuši kožu, promeni posteljinu i garderobu.
Dan posle poslednjeg mazanja opet se treba okupati i promeniti posteljinu.
Šuga je porodična bolest pa je u najvećem broju slučajeva neophodno da se istovremeno leči cela porodica.
S obzirom na to da se prenosi intimnim, bliskim kontaktom, potrebno je obavestiti seksualnog partnera koji takođe treba da se leči.
