Pad Bašara el Asada: Munjevito svrgavanje predsednika Sirije, koji je godinama vladao razaranjem

Sirijski predsednik Bašar el Asad pobegao je iz Damaska u nedelju, okončavši svoju skoro 14-ogodišnju borbu da zadrži vlast u brutalnom građanskom ratu. Asad je druga generacija porodične dinastije, koja je bila na vlasti u Siriji više od pet decenija, a njegov nestanak usred munjevitog napredovanja pobunjenika znak je preoblikovanja moći u zemlji. Sam Asad vladao je Sirijom od 2000. godine.

Ruski mediji preneli su, pozivajući se na izvore u Kremlju, da je Bašar el Asad je sa porodicom stigao u Moskvu. Kako prenose agencije, Rusija im je pružila azil.

Iz Kremlja navode da su lideri sirijske opozicije garantovali bezbednost ruskih vojnih baza i diplomatskih predstavništava.

Prethodno je bilo nejasno gde se Asad nalazi. Jer, dok su sirijski izvori Rojtersu govorili da je avion u kome se sumnja da je bio Asad nestao sa radara, otvarajući pitanje da li je on uopšte živ, Moskva je, bez iznošenja preciznih detalja, tvrdila da je od podneo ostavku i napustio zemlju.

Asad je poznat po brutalnoj vladavini nad Sirijom, koja je od 2011. u konstantnom razaranju usled građanskog rata, koji je zemlju pretvorio u leglo ekstremističke grupe ISIS, navodi CNN. Zbog ovoga je došlo i do velike izbegličke krize u kojoj je raseljeno na milione ljudi.

Rat je otpočeo nakon što je Asadov režim odbio da se povuče pred masovnim prodemokratskim protestima tokom “Arapskog proleća”, i umesto toga pokrenuo udar nad miroljubivim pokretom, ubijajući i zatvarajući hiljade ljudi samo u prvim mesecima.

Asadove snage su tada optužene za kršenja ljudskih prava i brutalne napade na civile tokom 13-godišnjeg rata, uključujući upotrebu hemijskog oružja protiv sopstvenog naroda. Sjedinjene Američke Države, Jordan, Turska i Evropska unija su na početku rata pozivale Asada da se povuče.

Ipak, režim koji je bio pod zapadnim sankcijama i međunarodno izolovan zadržavao je vlast zahvaljujući podršci saveznika Rusije i Irana, kao i kampanji protiv opozicije.

Asadov dolazak na vlast

Asad je preuzeo vlast na izborima 2000. godine, nakon smrti svog oca Hafeza el Asada, koji se iz siromaštva došao do vođstva Baas partije i preuzeo vlast 1970. godine. Godinu dana kasnije postao je i predsednik zemlje.

Bašar el Asad je odrastao u senci svog oca, sovjetskog saveznika koji je vladao Sirijom tri decenije i pomogao manjinskoj zajednici Alavita da zauzme ključne političke, vojne i društvene funkcije.

Hafez el Asad, slično kao sin koji ga je nasledo, nije tolerisao neslaganja, koja je suzbijao periodičnim napadima ekstremnog državnog nasilja i represijom naroda. On je 1982. godine u grad Hama poslao vojsku i obaveštajne službe da ubiju na hiljade svojih protivnika, čime je ujedno i okončan ustanak.

Asad je studirao oftalmologiju u Londonu i kao drugi sin nije bio predviđen da nasledi oca. Njegov stariji brat Basel, koga su pripremali kao naslednika Hafezu el Asadu, poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1994. godine, i tada je Bašar el Asad gurnut u prvi plan. On je završio vojne studije, a kasnije postao i pukovnik u sirijskoj vojsci, piše CNN.

Nakon smrti njegovog oca u junu 2000. godine, sirijski parlament je za samo nekoliko sati promenio ustav kako bi spustio starosnu granicu za predesednika sa 40 na 34 godine,  koliko je Asad imao u to vreme, čime su mu omogućili da nasledi oca nakon izbora bez protivkandidata sledećeg meseca.

Mnogi posmatrači u Evropi i Sjedinjenim Državama bili su ohrabreni dolaskom novog predsednika, jer je delovao kao mlad lider koji bi Siriji mogao da donese nešto progresivniji i umereniji režem. Njegova žena, Asma el Asad, bivša investiciona bankarka sirijskog porekla koja je odrasla u Londonu, sa kojom je u braku od 2000. godine, još više je doprinela njegovoj “dobroj slici” u javnosti.

Mladi par, koji je dobio troje dece, izgledalo je kao da izbegava zamke moći.

Živeli su u stanu u luksuznom okrugu Abu Rumane u Damasku, za razliku od raskošne vile poput drugih arapskih lidera.

U početku po dolasku na funkciju, Asad je oslobodio političke zatvorenike i dozvolio otvoreniji diskurs.

Sa samo 34 godine, oftalmolog sa zapadnjačkim obrazovanjem, pojavio se kao „štreberski tehnički potkovani ljubitelj kompjutera sa nežnim držanjem, navodi AP.

Međutim, nakon što je novi lider nastavio veze svoje zemlje sa militantnim grupama poput Hamasa i Hezbolaha, zapadne nadu za umereniju Siriju su postale sve manje. Zapad se ubrzo okrenuo na potpunu osudu režima nakon što je krenuo građanski rat 2011. godine.

U maju 2011. godine, tadašnji predsednik SAD Barak Obama rekao je da je Asadov režim “izabrao put ubistava i masovnih hapšenja građana” i pozvao ga da vodi demokratsku tranziciju “ili se skloni s puta”.

Asad je i pored toga reizabran ogromnom većinom na narednim izborima, poslednji put 2021. godine. Ove izbore su SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija ocenile kao „lažne“.

Kontrola Asadove porodice nad Sirijom

Asad se takođe oslonio na sopstvenu porodicu. Njegov mlađi brat Maher predvodio je elitnu predsedničku gardu koja je gušila pobune. Njegova sestra Bušra bila je snažan glas u njegovom užem krugu, sa svojim suprugom, zamenikom ministra odbrane Asefom Šokatom, sve dok nije poginuo u bombaškom napadu 2012. godine.

Bašarov rođak, Rami Makluf, postao je najveći biznismen u zemlji, na čelu finansijske imperije pre nego što su se njih dvojica posvađali zbog čega je Makluf gurnut u zapećak.

Asad je takođe sve više poveravao ključne uloge svojoj supruzi Asmi, pre nego što je ona u maju objavila da je na lečenju od leukemije i povukla se.

Najgora upotreba oružja za masovno uništenje u ovom veku

Kada su 2011. izbili protesti u Tunisu i Egiptu, u kojima su zbačeni njihovi lideri, Asad je isključivao mogućnost da se isto dogodi u njegovoj zemlji, insistirajući da je njegov režim više u harmoniji sa svojim narodom.

Nakon što je „Arapsko proleće“ stigao do Sirije i nakon gušenja prodemokratskih protesta 2011. godine, njegove bezbednosne snage su se obračunavale sa protivnicima, dok je Asad negirao da se suočava sa pobunom naroda.

Umesto toga, okrivio je „teroriste koje podržavaju strane zemlje“ koji pokušavaju da destabilizuju njegov režim.

Asadove snage bile su poznate po brutalnim taktikama tokom građanskog rata, sličnim onim koje je praktikovao njegov otac. Kako je protest prerastao u otvoreni građanski rat, on je angažovao vojsku sa kojom je, uz podršku saveznika Irana i Rusije, razarao gradove koje je držala opozicija.

Inspektori UN za oružje su doneli “neosporne dokaze” o upotrebi nervnog gasa u Siriji 2013. godine. Ban Ki Mun, tadašnji generalni sekretar UN, nazvao je napad koji se dogodio 21. avgusta te godine u gradu Damasku “najgorom upotrebom oružja za masovno uništenje u 21. veku”.

Prema navodima SAD, u tom napadu je stradalo više od 1.400 ljudi, uključujući i stotine civila. Sirijske vlasti su, međutim, više puta negirale optužbe za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Ovi napadi su između SAD 2013. godine da pojača podršku sirijskim opozicionim snagama, nakon što je Vašington naveo da je pređena „crvena linija“.

Asad je upozoravao zapadne zemlje da ne podržavaju pobunjeničke grupe koje se bore protiv njegovih oružanih snaga, predviđajući da bi oni jednog dana mogli napasti SAD i druge.

Kasnije, tokom 2015. godine,  je izjavio da Sirija neće pristupiti koaliciji predvođenoj SAD-om koja je fokusirana na uništavanje terorističke grupe ISIS, koja je tokom rata zauzela delove zemlje razorene sukobima.

Ovaj građanski rat postao je “kamen temeljac” njegovog brutalnog režima, koji je ostavio stotine hiljada mrtvih, više od 7 miliona raseljenih i preko 6 miliona međunarodnih izbeglica, kako su Ujedinjene nacije ranije ove godine navele.

Avion „nestao sa radara“ i ruske poruke

Rusija je godinama bila verni Asadov saveznik i intervenisala je 2015. kako bi ga podržala tokom građanskog rata u Siriji. Ipak, Rusi su napustili Asada kad su pobunjenici pokrenuli munjevitu ofanzivu koja je na kraju dovela do njegovog pada.

Od kako je počela ofanziva pobunjenika prošle srede činilo se da Putin nije voljan da sačuva režim Bašara el Asada. Takođe je sugerisao da je Moskva spremna podržati sirijski narod u određenim okolnostima.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je svrgnuti sirijski predsednik Bašar el Asad napustio svoju funkciju i zemlju nakon pregovora sa „drugim učesnicima u oružanom sukobu“ i dao uputstva za miran prenos vlasti.

Kao rezultat pregovora između Bašara el-Asada i niza učesnika oružanog sukoba na teritoriji Sirijske Arapske Republike, on je odlučio da napusti predsedničku dužnost i napusti zemlju, dajući uputstva za sprovođenje mirnog prenosa vlasti, navelo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, prenosi RIA Novosti.

U isto vreme u Rojters je preneo kako je Avion kompanije “Sirian Air“ poleteo je sa aerodroma u Damasku otprilike u vreme kada je objavljeno da su pobunjenici zauzeli prestonicu.

Avion je u početku leteo prema regionu Sirije gde se nalazi uporištu Asadove alavitske sekte, ali je potom napravio nagli polukružni zaokret i leteo u suprotnom smeru nekoliko minuta pre nego što je nestao sa radara. Dva sirijska izvora izjavila su da postoji velika verovatnoća da je Asad možda poginuo u avionskoj nesreći, jer je misterija zašto je avion iznenađujuće skrenuo i nestao sa mape prema podacima sa sajta Flightradar.

- Advertisement -