Fiskalni savet ocenio budžet za 2025. – njihove primedbe na prihode i rashode budžeta

 Zbog ometanja rada Skupštine Srbije od strane pojedinih poslanika i incidenata koji su se desili, predsednica Ana Brnabić, zaključila je raspravu o Predlogu budžeta za 2025. godinu i drugim zakonima koji su bili na dnevnom redu, tako da se nisu mogle čuti primedbe, kako od pozicije tako i opozicije na ovaj dokument. U njemu je između ostalog predviđeno da ukupni prihodi i primanja budu 2.346,2 milijarde dinara, što je za osam odsto više u odnosu na rebalans za ovu godinu, uz projektovani fiskalni deficit od tri odsto BDP. Pri tom predviđena je i stopa privrednog rasta 4,2 odsto BDP

Za razliku od poslanika, Fiskalni savet je dao svoje primedbe i ocenu ovog dokumenta u kome između ostalog kaže da Vlada, nakon što je napravila zaokret u vođenju fiskalne politike tokom ove godine, okrećući se povećanju budžetskog deficita, takav trend nastavlja i u 2025. To povećanje predloženim budžetom iznosi 3 posto BDP dok je u rebalansu za ovu godinu planirani fiskalni deficit bio 2,7 posto.

Predloženi budžet Srbije za 2025. godinu predviđa povećanje fiskalnog deficita na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ili na oko 2,7 milijardi evra, a osnovi izvor finansiranja biće zaduživanje države, naveo je Fiskalni savet u oceni predloga budžeta.”

Osnovni izvor finansiranja budžetskog deficita u 2025. biće zaduživanje države. Po projekcijama Vlade, javni dug Srbije tokom 2025. povećaće se u apsolutnom iznosu sa 39,3 milijardi na 41,9 milijardu evra. Rast zaduženja u 2025, međutim, ne bi trebalo da dovede do povećanja učešća javnog duga u BDP-u. Naime, u 2025. očekuje se i relativno brz rast nominalnog BDP-a Srbije, koji će biti nešto brži od rasta javnog duga. Zbog toga bi učešće javnog duga u BDP-u trebalo blago da se umanji, sa 47,9% BDP-a na kraju 2024. na 47,5% na kraju 2025. godine, navodi Fiskalni savet.

Po njihovoj oceni budžet za 2025. donosi i određena unapređenja na tehničkom nivou i kredibilno projektuje javne prihode i javne rashode.

U tehničkom aspektu je napravljen znatan napredak u integraciji indirektnih korisnika u budžetski proces, pre svega osnovnih škola i univerziteta. Najavljeno je da će od 2025. njihovo izvršenje redovno da se prati tokom godine. Pored tehničkih unapređenja pozitivna strana predloženog budžeta je i to što se nastavlja dobra praksa objektivnog projektovanja javnih prihoda i javnih rashoda, odnosno ne postoje izraženi rizici da će javni prihodi u 2025. podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan, ocenjuje Fiskalni savet.

Prvi put „zeleni budžet“

Važna novina je i to što je prvi put izrađen „zeleni“ budžet, odnosno prikazan je spisak projekata, koji pozitivno utiču na očuvanje životne sredine, ocenjuje Fiskalni savet.

Međutim, suštinski izazovi fiskalne politike u Srbiji ostaju nerešeni. Ova ocena se prvenstveno odnosi na relativno visok nivo deficita od tri odsto BDP-a, kao i na opšti smer fiskalne politike, koja u uslovima još uvek relativno visoke inflacije i privrednog rasta, koji je blizu potencijalnog nivoa, deluje prociklično. Inflacija u Srbiji je još relativno visoka i po poslednjim dostupnim podacima međugodišnji rast potrošačkih cena u oktobru iznosio je 4,5 odsto, što je gornja granica ciljnog intervala NBS. Bazna inflacija (bez energije, hrane, alkohola i cigareta) još je veća i iznosi 5,5 odsto. Uz relativno visoku inflaciju, tokom 2024. dolazi i do snažnog pogoršanja spoljne neravnoteže Srbije, odnosno povećanja tekućeg deficita platnog bilansa. Procena data u Obrazloženju budžeta da će tekući deficit u 2024. iznositi 4,4 odsto BDP-a gotovo sigurno neće se ostvariti, pa će spoljni deficit Srbije naredne godine biti, najverovatnije preko pet odsto BDP-a, navodi Savet.

Oni dodaju i da poređenje predloženog budžeta sa rebalansom za 2024. pokazuje da se u 2025. planira rast javnih prihoda u iznosu od 173 milijardi dinara, a rashoda od 224 milijarde dinara.

Planirani rast budžetskih prihoda u 2025. godini sa metodološkom korekcijom unapređenja praćenja indirektnih budžetskih korisnika iznosi 7,3 odsto, što je približno u skladu s prognoziranim rastom nominalnog BDP-a od 7,5 odsto. Na strani javnih rashoda, planirani rast javnih investicija, iznosi 7,5 odsto, što je u skladu i sa projektovanim rastom javnih prihoda i s rastom nominalnog BDP-a. Do povećanja tekućih rashoda budžeta dolazi uglavnom usled zakonskih i ugovornih obaveza države, koje nisu kompenzovane uštedama na drugim pozicijama, a najviše će porasti rashodi za kamate na zaduživanje. praćenja indirektnih budžetskih korisnika iznosi 7,3 odsto, što je približno u skladu s prognoziranim rastom nominalnog BDP-a od 7,5 odsto, objašnjava Savet.

Povećanje penzija i uticaj na rashode

Članovi Fiskalnog saveta se osvrću i na relativno snažno povećanje rashoda za penzije, koje je posledica zakonske indeksacije penzija od 10,9 odsto, međutim navode da to nije sporno kao što je slučaj kod povećanja plata za zaposlene.

Planirano povećanje budžetskih rashoda za zaposlene iznosi 10,4 odsto i posledica je rasta zarada u najvećem delu javnog sektora za osam odsto uz snažnije povećanja u Ministarstvu prosvete, a posebno u Ministarstvu odbrane za oko 18 odsto, što nije obrazloženo. „Planirani rast zarada u javnom sektoru, koji je primetno brži od privrednog rasta, nije dugoročno održiv – ocenio je Fiskalni savet.

Predloženim budžetom za 2025. predviđeno je da kapitalni rashodi države iznose 613 milijardi dinara (oko 5,2 milijarde evra), a kada se na to doda i oko 150 milijardi dinara koliko iznosi kapitalni budžet ostalih nivoa vlasti, pre svih lokalne samouprave, planirane investicije konsolidovane države u 2025. biće 763 milijarde dinara ili oko 6,5 milijarde evra.

Analizom budžeta mogu se prepoznati tri investiciona prioriteta Vlade u 2025. godini, najveći deo opredeljuje se za izgradnju saobraćajne infrastrukture (oko dve milijarde evra), opremanje vojske (oko jednu milijardu evra) i za projekat EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom i linijskom infrastrukturom (oko 700 miliona evra). Napravljen je pozitivan pomak u transparentnosti politike javnih investicija, ali su potrebna i brojna dodatna unapređenja, jer se gotovo svi veliki infrastrukturni projekti sprovode po posebnim postupcima, uz delimično ili potpuno izuzeće iz krovne regulative, objašnjava Savet.

Fiskalni savet je istakao da su nedavnom velikom revizijom BDP-a,koju je uradio RZS, znatno povećani svi zvanični podaci o nominalnom BDP-u Srbije od 1995. do 2022 godine.

Prema novim podacima, BDP Srbije u 2024. procenjuje se na oko 82 milijarde evra, što je čak 5,6 milijardi evra više od ranijih procena, a pre revizije, BDP Srbije u 2024. procenjivan je na 76,4 milijardi evra. Revizija BDP-a imala je, kao jednu od svojih važnih posledica i znatno fiskalno rasterećenje Srbije, a pre svega učešće javnog duga u BDP-u koje je automatski umanjeno. Konkretno, javni dug na kraju 2024. sad se kako je navedeno, procenjuje na 47,9 odsto BDP-a, a ranije ga je Vlada procenjivala na 52 odsto, objašnjavaju u Fiskalnom savetu.

- Advertisement -