Izmene zakona o energetici mogu da pomognu zelenoj tranziciji u Srbiji

Menadžerka Udruženja za obnovljive izvore energije Srbije Danijela Isailović izjavila je na panelu „Izmene Zakona o energetici: pravci i predviđanja“ da je situacija u energetskoj tranziciji relativno dobra iz ugla privatnog sektora i da je Srbija na dobrom putu.

Srbija je 2023. godine proizvodila i trošila više od 30 odsto zelene energije što je, kako je rekla, dosta visoka cifra. Najveći deo zelene energije je proizveden u hidroelektranama, a Srbija trenutno ima 511 megavata izgrađenih vetroparkova, oko 160 megavata solarnih elektrana i nekoliko desetina megavata iz biogasa i biomase, uz još veliki broj projekata koji je u razvoju i izgradnji.

Te cifre pokazuju da je dostižan cilj koji je postavljen za 2030. godinu, da ćemo proizvoditi 45 odsto zelene električne energije, rekla je Isailović.

Ona je podsetila i na uspešne aukcije prošle godine, kao i da će narednih dana biti raspisane nove aukcije za 300 megavata kapaciteta vetra i 124 megavata solara.

Investitori se i dalje suočavaju s izazovima, ali generalno ima mnogo više toga pozitivnog nego negativnog na putu energetske tranzicije, bar iz ugla privatnog sektora i izmene zakona o energetici će dodatno doprineti energetskoj tranziciji, rekla je Isailović.

Ona je ocenila da je dobro što se izmenama zakona o energetici povećava transparentnost i dodatno pooštravaju kriterijumi kada su u pitanju zahtevi za priključenje elektrana na distributivni sistem, jer se time eleminišu neosnovani zahtevi lažnih investitora koji su u tome videli mogućnost da nešto zarade, a nisu imali ozbiljnu nameru niti potencijal da sprovedu projekte.

Jedini problem, prema njenom mišljenju, može biti to što se odobrenje za priključenje može produžiti jednom i posle dve godine još jednom ako uđu u proces probnog rada.

Očekujem da će u narednom periodu biti ili masovna izgradnja projekata ili ćemo imati jedno čistilište 2028., kada su u pitanju veliki projekti, rekla je Isailović.

Prema njenom mišljenju, jedan od najvećih problema je neadekvatna implementacija zakona i kašnjenje u donošenju akata i procedura.

Ako želimo da primenimo zakone i strategije koje se donose, lokalne samouprave, institucije, republički organi moraju da prate ono što su najviši državni organi, zakoni, planovi odredili, rekla je Isailović.

Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić se saglasio da se novim izmenama zakona o energetici Srbija usklađuje s pravnim tekovinama, principima i dobrim praksama EU, ali će biti potrebno vreme da se vidi kako će se primenjivati.

Kada su u pitanju domaćinstva, Šćekić je ocenio da je zahvaljujući ranijim izmenama zakona sada najpovoljnija situacija da se postane kupac-proizvođač.

Šćekić je ukazao da izmene zakona o energetici predviđaju da 31. decembra 2026. bude ukinuto neto merenje, što je bila mera subvencija, i da se pređe na neto obračun, što podrazumeva valorizaciju viškova.

Kod neto merenja obračunava se utrošena energija, koja predstavlja razliku količine preuzete energije i isporučene energije (kilovat za kilovat), dok kod neto obračuna, vrednost energije za obračun predstavlja razliku vrednosti preuzete energije i vrednosti isporučene energije (dinar za dinar).

Očekujemo da će neto obračun možda malo smanjiti brzinu povraćaja investicije u solarnu elektranu. Pošto još ne znamo kako će taj obračun izgledati, možemo da konstatujemo da ne bi trebalo da ima preveliki uticaj, ali preporučujem da svi iskoriste ovaj trenutak da izrade solarnu elektranu i postanu kupci-proizvođači kako bi iskoristili benefite, rekao je Šćekić, dodajući da ušteda na računima za struju može biti između 50 i 70 odsto.

U Srbiji sada ima 2.895 domaćinstava koja su kupci-proizvođači, tri stambene zajednice i 1.090 koji spadaju u kategoriju ostali kupci-proizvođači, uglavnom preduzeća i svi oni zajedno proizvode oko 79 megavata električne energije.

Izmene zakona donose novinu i kada su u pitanju energetske zajednice, kao mogućnost udruživanja građana u dobrovljne, neprofitne organizacije koje će imati ekonomske, ekološke i socijalne koristi.

Šćekić je dodao da tek treba da budu doneta dva podzakonska akta o uslovima osnivanja i raspodele energije među članovima i o uslovima za zaključenje ugovora o osnivanju energetskih zajednica.

Vlada ima rok od šest meseci nakon usvajanja izmena zakona u Skupštini da usvoji ta dokumenta i tada će se preciznije definisati njihovo funkcionisanje.

Šćekić je ukazao da osnivanje energetskih zajednica otvara veliki prostor za rešavanje drugih pitanja, kao na primer energetskog siromaštva, tako što bi lokalne samouprave viškove iz svojih solarnih elektrana mogle da doniraju domaćinstvima koji imaju status energetski ugroženih.

Međutim, prema njegovim rečima, donosioci odluka ne vide građane kao važne i aktivne učesnike na energetskom tržištu i u energetskoj tranziciji, a državni organi treba više da se uključe u informisanje građana.

Prozjumer Nenad Maričić je takođe rekao da se sada apsolutno isplati biti prozjumer i da su tome doprinele izmene zakona protekle dve godine.

Njegovo domaćinstvo, jedno od prvih u Srbiji koje je dobilo status kupca-proizvođača, zahvaljujući solarnim panelima uštedelo je na računima za struju godišnje 140.000 dinara.

Gotovo 70 odsto računa pokriveno je proizvodnjom iz naše solarne elektrane, što znači da se ona isplati za šest godina, kazao je Maričić, čija je solarna elektrana, snage 7,35 kilovata, koštala oko 7.000 evra.

Maričić je dodao da su prešli sa grejanja na ugalj na toplotne pumpe, i da je prema njegovoj računici ; kombinacija solarnih panela i toplotnih pumpi 3,5 puta jeftinija od korišćenja uglja.

Grejanje na ugalj bi, prema današnjim cenama, koštalo oko 32.000 dinara, na drva oko 23.000, na gas oko 21.000, kombinacija gasa i toplotne pumpe oko 15.000 dinara, a ako bi se grejali isključivo na električnu energiju korišćenjem toplotne pumpe, u kombinaciji sa solarnim panelima, račun bi bio 7.500 dinara.

Pored ekonomske isplativosti, Maričić je istakao da sve njegove komšije osećaju boljitak, jer ne zagađuju vazduh spaljivanjem uglja.

Velika zainteresovanost građana za proizvodnju električne energije postoji i u Bosni i Hercegovini.

Dragan Ostić iz Centra za životnu sredinu iz Banja Luke izjavio je na panelu da, iako postoji velika potražnja, građani moraju da čekaju donošenje pravilnika posle izmena zakona o obnovljivim izvorima energije 2022.

Prema njegovim rečima, BiH kaska u pogledu regulatornog okvira i broja prozujmera, kojih u toj zemlji ima svega 47.

Prema finalnom nacrtu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana BiH do 2030. godine treba da bude instalisano 500 megavata kapaciteta za prozjumere, što bi značilo da za pet godina 100.000 domaćinstava treba da postanu kupci proizvođači.

To govori da postoji neusklađenost između vremena u kojem živimo, potražnje koja postoji i onoga što rade donosioci odluka, kazao je Ostić.