Legendarni hrvatski sastav Parni valjak potvrdio je još jednom svoju povezanost sa beogradskom publikom, nakon koncerta u mts Dvorani.
Kako su i sami nedavno rekli u prestonici, najavljujući svoj prvi koncert u čuvenoj dvorani, na divan način su se prošle godine u novoj postavi, povezali sa ovdašnjom publikom, a ponovni „ispit“ bliskosti položili su ove večeri.
Naime, u do poslednjeg mesta punoj mts Dvorani, Parni valjak je održao romantičan i nostalgičan koncert, izvodeći nikad zaboravljene hitove, ali i pesme novijeg datuma, nastale u periodu nakon pridruživanja pevača Igora Drvenkara bendu. Muzička šestorka na čelu sa mladim Drvenkarom, praćena ženskim bek vokalima, publici je bez zadrške darovala repertoar, koji čine brojni hitovi- pesme koje se svakodnevno slušaju na beogradskim radio stanicama, kao što su: „Ljubav“ , „Kad me dotakne“, “Dođi”, “Ugasi me”, „Godine prolaze“, “Zastave“, što je publiku sasvim očekivano bacilo u nostalgični trans i izazvalo snažnu emotivnu erupciju.
Pre izvođenja pesme „Jesen“, Drvenkar se publici obratio podsećanjem na nezaboravnog Akija Rahimovskog rekavši: „Postoji jedan čovek koji živi u svim ovim pesmama“, nakon čega je publika sa oduševljenjem zapevala višedecenijski hit.
foto: Bojan Petrović
Igralo se i pevalo horski, kako to biva kada su višedecenijski hitovi u pitanju, ali nije se publika štedela ni na najnovijim singlovima : “Kad padne mrak”, “Moja glava, moja pravila”.
„Bogati će pobjeći na Mars“; „Sad kad znaš“, pokazavši da znaju sve reči pesama. Igor Drvcnkar je potpuno oduševio radoznalu publiku kada je tokom pesme „Lutka“ ušao u publiku ostvarivši neverovatnu interakiju sa Beograđanima.
Valjak je premijerno u Beogradu noćas izveo i najnoviji singl koji je izašao pre samo devet dana „Otkad te ne viđam često“.
U skoro tročasovnoj svirci uživala je publika svih generacija, koja je burnim ovacijama bend izvela na bis, te su tom prilikom poznati muzičari izveli čuvene „U prolazu“ i „Sve još miriše na nju.“
Podsetimo, nedavno su članovi benda prilikom posete Beogradu potvrdili da ih posebne emocije vezuju za Dvoranu Doma sindikata, gde su, kako su sami rekli, kao mlađi dolazili i upoznavali značajne i uticajne ličnosti regionalne muzičke scene.
