Evropska centralna banka (ECB) je smanjila referentnu kamatnu stopu sa 3,5 odsto na 3,25 odsto, pošto je stopa inflacije u Evropskoj uniji opala na najniži nivo za više od tri godine
Savet ECB za kamatne stope koji ih za 20 članica EU koje koriste evro, danas je zasedao u Ljubljani, u Sloveniji, umesto u svom sedištu u Frankfurtu, u Nemačkoj.
ECB je juna ove godine treći put smanjila referentnu kamatnu stopu, što pokazuje optimizam stručnjaka o kretanju inflacije.
Inflacija u evrozoni je u septembru pala na 1,8 odsto te je prvi put za tri godine bila ispod ciljne stope ECB od dva odsto.
Jedan od razloga što inflacija opada širom sveta je taj što su centralne banke dramatično povećale troškove pozajmljivanja od skoro nule tokom pandemije korona virusa, kada su cene počele da rastu, prvo kao rezultat stvaranja problema u lancu snabdevanja, a zatim zbog invazije Rusije na Ukrajinu što je povećalo rashode za energiju.
ECB je u leto 2021. godine počela da povećava kamatne stope, dovodeći ih do rekordnih četiri odsto u septembru 2023. da bi suzbila inflaciju tako što je poskupela kredite za preduzeća i potrošače, ali to je pogodilo privredni rast.
Sada je više dokaza da privreda evrozone jedva raste – samo 0,3 odsto u drugom kvartalu.
Trendovi u realnoj ekonomiji i inflacija podržavaju niže stope, rekao je Holger Šmiding, glavni ekonomista banke Berenberg, a i drugi analitičari smatraju da će ECB stope sniziti i u decembru.
Smanjenje kamatne stope ECB uticaće i na naše građane zadužene u evrima. Naime, referentna kamatna stopa Evropske centralne banke utiče i na kretanje euribora, međubankarske kamatne stope na zajmove u evrima, koji se pojavljuje kao sastavni deo kamatnih stopa koje poslovne banke naplaćuju klijentima za kredite indeksirane u evrima.
Na primer, skoro sav portfolio stambenih kredita u Srbiji je vezan za evro, kao i dobar deo kredita privredi.
