Novo i do sada najobimnije istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da je ljudima, koji su preležali teži oblik korone oštećen mozak, a kod nekih od 351 ispitanika, čak je i drastično smanjen
Ovo su rezultati nove, do sada najobimnije studije urađene u Velikoj Britaniji.
Istraživanje je obuhvatilo 351 osobu koja je bila hospitalizovani zbog kovida 19 i čak 2.927 odgovarajućih analiza. Istraživači, predvođeni timom sa Univerziteta u Liverpulu i Kraljevskog koledža u Londonu, objavili su svoje nalaze u časopisu „Nature Medicine“.
Ciljevi studije uključivali su razumevanje bioloških uzroka i dugoročnih ishoda neuroloških i neuropsihijatrijskih komplikacija nakon hospitalizacije zbog kovida 19.
Istraživači su testirali kognitivne veštine učesnika i ispitivali rezultate skeniranja mozga i krvnih testova 12 do 18 meseci nakon hospitalizacije.
Autorka studije i klinički saradnik za zarazne bolesti na Univerzitetu u Liverpulu dr Greta Vud, istakla je da mnogi pacijenti, koji su imali teži oblik kovida, prijavljuju uporne simptome, koji se često nazivaju „moždanom maglom“.
Međutim, bilo je nejasno da li postoje objektivni dokazi kognitivnog oštećenja i, ako postoje, da li postoje biološki dokazi o povredi mozga i, što je najvažnije, ako se pacijenti oporave tokom vremena, rekla je ona i dodala:
U ovom najnovijem istraživanju proučavali smo 351. pacijenta sa kovid 19, kojima je bila potrebna hospitalizacija sa i bez novih neuroloških komplikacija. Otkrili smo da su i oni sa i bez akutnih neuroloških komplikacija usled kovida 19 imali lošiju spoznaju nego što bi se očekivalo za njihov uzrast, pol i nivo obrazovanja, na osnovu 3.000 kontrolnih rezultata.
Kako je dalje navedeno, od pacijenata hospitalizovanih zbog kovida, neki jesu, a neki nisu imali nove neurološke komplikacije. Istraživači su otkrili da su obe grupe imale lošiju spoznaju nego što se očekivalo za njihov uzrast, pol i nivo obrazovanja.
Jedan od najupečatljivijih nalaza bio je da mozak ljudi koji su preležali teži oblik korone, izgleda starije za 20 godina. Tim je, takođe, otkrio da je kod mnogih od njih bio smanjen volumen mozga i da su imali abnormalno visoke nivoe proteina u krvi, koji ukazuju na oštećenje mozga.
Najveće deficite otkrili su kod ljudi koji su imali najteže infekcije, imali su post-akutne psihijatrijske simptome i imali istoriju encefalopatije. Inače, encefalopatija je grupa stanja koja uzrokuju disfunkciju mozga i simptomi su ometenost, gubitak pamćenja…
Drugi autor, profesor neuronauke na Univerzitetu u Liverpulu dr Benedikt Majkl rekao je da kovid nije samo stanje pluća i da su neki od najteže pogođenih pacijenata oni koji imaju komplikacije na mozgu.
Ovi nalazi ukazuju na to da hospitalizacija osoba sa kovid 19 može da dovede do objektivno merljivih kognitivnih padova, koji mogu da se identifikuju čak 12 do 18 meseci nakon hospitalizacije. Uporni kognitivni padovi bili su prisutni kod hospitalizovanih osoba s kliničkim neurološkim komplikacijama i bez njih, što ukazuje da sam kovid 19 može da izazove kognitivno oštećenje bez postavljanja neurološke dijagnoze, istakao je dr Majkl.
Sada naša grupa radi na tome da shvati da li mehanizmi koje smo identifikovali u kovid 19 takođe mogu biti odgovorni za slične nalaze kod drugih teških infekcija, kao što je grip.
Dr Gerome Breen, autor studije i psihijatrijski genetičar sa Kraljevskog koledža u Londonu, rekao je da bi rad mogao biti od pomoći za vođenje sličnih studija pacijenata sa dugotrajnim COVID-om koji su imali blaže respiratorne simptome koji takođe prijavljuju maglu mozga i za razvoj strategija lečenja.
