Đedović: Moraćemo ubuduće da razgovaramo o ceni električne energije, cilj je 45 odsto struje iz OIE do 2030.

Transformacija Elektroprivrede Srbije (EPS) iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo bila je nužna, kako bi se omogućilo efikasnije i produktivnije poslovanje neophodno u tržišnoj utakmici u kojoj osim te i dalje najveće kompanije, imamo i privatne proizvođače, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović

Ona je objasnila da je EPS i dalje najveći proizvođač električne energije, ima jako povoljne cene, a potrošači znaju da će država u slučaju bilo kakve krize zaštititi elektroprivredu i njene kupce. Ali, kao javno preduzeće imalo je zakonom utvrđena brojna ograničenja, Vlada koja je kolektivni organ morala je da odobri mnogo toga, a prisutna su bila i razna usporavanja, procesna ili administrativna. Uz veću širinu u poslovanju, prošle godine imenovan je i profesionalni menadžment u kome su domaći i strani, norveški eksperti.

– Norvežani u Izvršnom odboru EPS-a dolaze iz zemlje u kojoj nema proizvodnje električne energije iz uglja, sve su manje-više obnovljivi izvori energije, oslanjaju se na hidroelektrane i o tome imaju dosta znanja. Ali, prate i evropske cljeve, pogled im je usmeren ka transformaciji na čistu energiju. To je agenda koju bi oni voleli da vide, a koju i mi zagovaramo, jer moramo da dekarbonizujemo naš energetski sektor. Ipak ne na uštrb sigurnosti prenosnog sistema i kontinuiranog snabdevanja bez oscilacija zbog vremenskih uslova. Potrebna nam je energija koju dobijamo neprekidno, sada to imamo iz uglja i naših termoelektrana. Ne možemo da ih zatvorimo, ako nemamo zamenske kapacitete, nova postrojenja, koja će kad ih zatvorimo dodavati energiju – navodi Đedović, i dodaje da su neke evropske zemlje u zelenu agendu koja predviđa dekarbonizaciju, ušle malo na brzinu, poput Rumunije koja je dugo odlagala taj potez, a onda je bila primorana da svoje rudnike zatvori preko noći, pa je hiljade i hiljade ljudi ostalo bez posla.

Naglašava da tranzicija sa fosilne na čistu energiju ima i socijalne i ekonomske efekte zbog čega mora pažljivo da se planira, a potrebni su vreme i finansijska sredstva.

– Mi jesmo deo zajednice koja se oslanja na evropsko tržište električne energije, želimo da postanemo deo jedinstvenog tržišta, težimo istim ciljevima, ali i dalje nemamo isti pristup finansijskim sredstvima. I zato moramo da budemo pametni. Kao cilj smo postavili da do 2030. godine 45 % struje dolazi iz obnovljivih izvora energije (OIE), a cilj iz 2021. koji je bio 27 % obnovljivih izvora, dostigli smo sa samo par promila manje. Ali, značajno je da smo završili prve aukcije za OIE, proizvođači su se nadmetali ko će dati najbolju ponudu, što znači da nema ugovaranja 10 ili 15 godina kada se država obavezuje da po određenoj ceni preuzima električnu energiju. I evropske države su odustale od dugoročnog modela jer cena struje varira na tržištu, pa može da jedna ili druga strana ima previše ili premalo koristi. I one su usvojile nadmetanje kao transparentan proces kojim se dolazi do najbolje cene – ističe Đedović.

Po zatvaranju aukcija, kaže, obezbeđeno je dodatnih 713 megavata iz vetra i solara, što znači da je će dosadašnjih 500 megavata koji su se dobijali iz vetroparkova biti više nego udvostručeno i to po duplo nižoj ceni koja je i dalje vrlo konkurentna jer ne očekuje da će struja na tržištu pojeftiniti, niti da ćemo videti cene od 50 evra za kilovat čas, već da će dugoročno da se kreće oko 100, eventualno 80 evra za kilovat čas.

– To su privatne investicije kojima država želi da da prostor da se razvijaju. Takođe, moramo da jačamo i kapacitete u vlasništvu države, EPS-a, nove projekte u OIE i nova ulaganja, koja bi budžet EPS-a morao da izdrži, jer su potrebe velike. Sa ovom cenom struje za domaćinstva to je teško, ona je i dalje najniža u Evropi.

A da bismo uspeli da ostvarimo velike investicije u OIE, ali i da održavamo termoelektrane da budu sasvim ekološki prihvatljive, to će zahtevati veliko ulaganje. Mi smo do sada završili odsumporavanje u TENT A, u Obrenovcu, završiće se i TENT B sledeće godine, pa će najveći deo termokapaciteta raditi po ekološkim standardima. Izdvajamo i jako mnogo sredstava u rudarsku opremu.

– Da bi otvarali nove kopove, jer su stari završili svoj život, potrebne su ogromne mašine od nekoliko desetina tona, 450 miliona evra ulaganja u mehanizaciju. Sve to bilansi EPS-a treba da izdrže – kaže ministarka i dodaje da je to moguće uz pomoć države, ali je u toj funkciji i transformacija EPS-a koja treba da donese smanjenje rashoda i povećanje prihoda koji se ne oslanjaju samo na cenu struje.

Razvijaju se i druge poslovne mogućnosti, plasiranje na tržište nus-proizvoda poput gipsa, krečnjaka, pepela, moguće je nakon podignutih ekoloških standarda u termoelektranama sa procesom odsumporavanja.

Naravno, naglašava Đedović, moraćemo u budućnosti da razgovaramo i o ceni električne energije, i da EPS opet ostane konkurentan i da se omoguće ulaganje u nove kapacitete. Za sada, tvrdi, građane ne očekuje poskupljenje, nada se da će sa ovim cenama EPS moći da izdrži zimu, dok je za preduzeća usvojena nova metodologija, koja daje veću fleksibilnost elektroprivredi, a pravnim licima nudi više tipova ugovora. Ipak, ni jedna metodologija ne može da pomogne kada, kao pre dve godine, dođe do velikih poremećaja u Evropi i svetu. Potvrđuje da smo delom i sami doprineli krizi u kojoj se tada našao EPS, ali naglašava da moramo da se menjamo da bi bili otporniji.