Bliže se izbori u Evropskom parlamentu – dve grupe desnice jače od levice

Dve desne grupacije u Evropskom parlamentu, Evropski konzevativci i reformisti (ECR) i Identitet i demokratija (ID), bi prema anketi Euronews-a mogle da osvoje ukupno 144 od 720 poslaničkih mesta na evropskim izborima od 6. do 9. juna, čime bi pojedinačno, a možda i kolektivno, postale atraktivniji koalicioni partner od opcija levice poput Zelenih

Tu situaciju odražavaju i signali da bi vodeća Evropska narodna partija (EPP) desnog centra Ursule fon der Lajen, sa projektovanih 179 poslanika, mogla da uđe u koaliciju sa ECR-om italijanske premijerke Đorđe Meloni, nakon što je predsednica Evropske komisije izrazila želju za saradnjom sa desničarskom Braćom Italije.

– Ona je jasno proevropski nastrojena, protiv Putina, bila je vrlo jasna po tom pitanju, i za vladavinu zakona. Ako se to održi, onda joj nudimo da radimo zajedno – rekla je Fon der Lajen, govoreći o Meloni.

To je italijansku premijerku stavilo u snažnu poziciju pred izbore, jer joj se „udvaraju“ i Fon der Lajen i liderka ID-a i francuskog Nacionalnog okupljanja (RN) Marin le Pen.

– Ovo je trenutak da se ujedinimo, bilo bi zaista korisno. Ako uspemo, postaćemo druga grupa po snazi u Evropskom parlamentu. Mislim da ne treba da dozvolimo da nam ovakva prilika prođe – rekla je šefica vodeće partije u Francuskoj prema anketama za italijanski list Corriere della sera.

Dok se ECR-u projektuje rast za 12 mesta, a ID-u od 24, Zelenima pomenuta anketa predviđa pad za 18 mesta, Socijalistima i demokratama (S&D) za pet, a liberalnoj Obnovimo Evropu (Renew) grupi čak za 20. Uz blagi rast i ovako najjače EPP, novi kurs EU mogao bi da se okrene oštro na desnu stranu.

„Zelenoj agendi“ se NE PIŠE dobro

Kao glavna „žrtva“ zaokreta sve više se spominje tzv. „zelena agenda“, koju promovišu pre svega Zeleni, a koja je naglo izgubila popularnost, o čemu su svedočili i masovni protesti farmera širom Starog kontinenta protiv silnih ekoloških regulativa i nameta. Pritom, uspeh desnice u Evropi mogo bi da bude snažan zamajac za nacionalne izbore.

Konkretni EU program čija bi budućnost mogla biti ugrožena je paket odredbi „Fit for 55“ sa ciljem da se do 2030. smanji emisija ugljen-dioksida za 55 procenata u odnosu na reper 1990. Upravo tu se nalaze propisi koji su razbesneli farmere, ali i zabrinuli deo građana EU zbog rasta cena energenata i nametanja skupe renovacije domova u cilju veće energetske efikasnosti.

ID i ECR suprotstavljaju se tim propisima, dodajući da su loši za zaposlenje, kao i da šete ekonomskom rastu.

Implementacija paketa „Fit for 55“ i napori da ne bude poništen verovatno će biti otežana, ne samo zbog većeg kontingenta skeptika prema klimatskoj politici, već i zato što dominantna EPP naginje u tom pravcu, zabrinuta da ne izgubi birače, piše u analizi Centra za evropske reforme (CER). Na primer, EPP se ove godine glasala okrenula protiv Zakona o obnovi prirode, koji cilja da „rehabilituje 20 odsto prirode u Evropi do 2030. Oko trećina evroposlanika iz centrističko-liberalne grupe Renew je glasala protiv zakona. Na kraju je ipak usvojena „razvodnjena“ verzija.

Pod pritiskom mišljenja javnog mnjenja moguće je i da evroposlanici drugih grupa, inače naklonjenih ekološkim propisima, pređu na drugu stranu.

Levica nikako NE ŽELI u koaliciju sa ECR i ID

Čim se EPP okrenula ECR-u levica je kolektivno izrazila negodovanje, poručivši da ne žele u veliku koaliciju sa predstavnicima Braće Italije, koje smatraju „neofašistima“ i „naslednicima režima Benita Musolinija“. Nemački kancelar Olaf Šolc iz Socijaldemokratske partije (SPD) se oglasio prošlog petka rekavši da sledeća Evropska komisija ne sme da počiva na većini kojoj treba podrška krajnje desnice.

Jedini način da se utvrdi predsedavanje komisijom biće na bazi tradicionalnih partija, kazao je Šolc.

Vodeći kandidat Renew-a Sandro Gozi poručio je da bi ta grupa kategorički odbacila svaki dogovor sa ECR-om.

Mi smo protiv svakog saveza sa ekstremnom desnicom u Evropskom parlamentu, što su ECR i ID. Treda da gradimo novi politički pakt sa S&D i EPP kao što smo uradili 2019. Ne vidim nikakvu mogućnost da uradimo istu stvar sa ECR i ID, rekao je Gozi, dodavši da je Fon der Lajen stavila sebe u tešku poziciju.

Ta „teška pozicija“ je namera da, uprošćeno rečeno, napravi alternativnu većinu u EP, koja bi levicu zamenila desnicom po uzoru na vladajuću koaliciju u Italiji čiji je deo partija Liga Matea Salvinija, inače desnija opcija od Braće Italije.

Stavovi birača znatno drugačiji nego 2019. godine

Pad krajnje levice u vidu Zelenih i rast desničara u vidu ID-a sa dijametralno suprotne strane političkog spektra nalikuje klackalici, pre svega u Zapadnoj Evropi. Primera radi, za francusku stranku Evropa Ekologija Zeleni (EELV) bi prema anketi od 22. maja na evropskim izborima glasalo svega pet odsto ispitanika, dok su 2019. dobili 13,4 procenata glasova. Zeleni u Nemačkoj su na 15 odsto, a bili su na 20,7, dok su holandski Zeleni (DG ili De Groenen) spali sa 10,9 na svega tri odsto.

Na ovu pojavu skrenula je pažnju i analiza portala Euroactiv napomenuvši mišljenje stručnjaka da su se prioriteti Evropljana promenili u odnosu na 2019. kada su životna sredina i globalno zagrevanje bili popularne teme. Međutim, onda je usledio niz kriza od pandemije kovida-19, preko pomenutog rata i inflacije.

- Advertisement -