Edi Rama: Zapadni Balkan na EU i dalje gleda kao na zaštitu od nacionalizma koji vodi u sukobe
Albanski premijer Edi Rama rekao je za Fajnenšel tajms da zemlje Zapadnog Balkana i dalje na EU gledaju, kao na mesto gde će se naći zaštita od nacionalizma koji vodi u sukobe i ratove, ali da je primetno da su nacionalistički pokreti u Evropi našli prostor u politici, ali i da su uticali i na druge pokrete, prenosi ABC Njuz
Rama je ukazao da je više od milion Albanaca emigriralo u EU i Veliku Britaniju tokom poslednjih godina što je, kako je naznačio, trećina ukupnog stanovništva Albanije.
– Rat u Ukrajini je konačno promenio igru za proširenje – rekao je Rama dodajući da se „promena dogodila zahvaljujući Vladimiru Putinu“.
Prema njegovim rečima, predloženi plan rasta EU da se zemlje Zapadnog Balkana uključe u praktičan način saradnje, kao što su laki i jeftini transferi novca ili smanjena birokratija prekogranične trgovine, bilo bi nemoguće zamisliti pre pet godina.
– Ne radi se o novcu – dodaje Rama misleći na paket od šest milijardi evra, koji se nudi Balkanu, već o, kako kaže, otvaranju puteva da se Balkan integriše i da ima iste uslove kao i članice, a da još nisu članice.
Rama, koji je poznat po kritikama sporog procesa proširenja EU, primećuje da moralni autoritet bloka jenjava.
– Evropa je balkanizovana – kaže.
Govoreći o Sporazumu Albanije sa Italijom za migrante, Rama kaže da je jedinstven uprkos interesovanju drugih vlada.
Rim i Tirana dogovorili su se prošle godine da uspostave centre u Albaniji, gde će nekoliko hiljada migranata koji su krenuli u Italiju biti registrovano i zatim čekati da njihov zahtev za azil ispitaju italijanski zvaničnici.
– To je jedinstveno, 100 odsto jedinstveno – rekao je Rama i naveo da su mu se obratile i druge vlade da vide da li mogu da ponove dogovor sa Italijom, ali da im je rekao ne jer to, kako dodaje, nema smisla.
Premijer Albanije kaže da je sporazum sa Italijom zasnovan na dugoj istoriji uzajamnog sprovođenja zakona, pri čemu je italijanska obalska straža pomagala Albaniji da kontroliše imigraciju tokom 1990-ih i novijim zajedničkim naporima protiv krijumčarenja droge.
Zapadni partneri su, kako je naveo Rama, pokušali da nateraju Albaniju da pomogne migrantima pošto je primila hiljade Avganistanaca koji su ostali izloženi talibanima nakon povlačenja zapadnih sila 2020.
Lista je počela sa premijerom Ujedinjenog Kraljevstva.
– Boris Džonson me je pozvao i rekao mi da ceni moje vođstvo i da treba da uradimo nešto zajedno. Hajde da imamo dogovor da Velika Britanija dovede ilegalne migrante u Albaniju da ih tamo zadrži, da ih procesuira. Rekao sam, izvinite, ovo nije moguće – ispričao je Rama.
Za razliku od italijanskog sporazuma, koji je za smeštaj do 3.000 ljudi istovremeno, ponuda Ujedinjenog Kraljevstva nije bila „fiksan broj“, rekao je Rama, prenosi Kosovo online.
– Pored Albanije, druge balkanske zemlje takođe mogu pomoći ako bi proces bio dobro strukturiran i održavan u okviru međunarodnog prava – rekao je Rama navodeći da je ipak Evropa to pretvorila u ideološko, izborno pitanje i zaboravila da će joj ljudi biti potrebni da izbegne „demografsku zimu“ i ekonomski pad, kao rezultat toga.
Sagovornice Danasa o budućem sastavu Evropskog parlamenta – Vučić nema čemu dobrom da se nada