Kako da posle posta ne preopteretimo organizam jakom hranom
Iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” upozoravaju da prelazak sa posne na mrsnu hranu treba da bude postepen, kako ne bi došlo do zdravstvenih problema nakon višeedeljnog posta.
Posle višenedeljnog posta obično sledi bogata praznična trpeza – tu su predjela, supe, čorbe, slatkiši – sve što je kalorično.
– Ovaj post je bio izuzetno dug, znači 49 dana, ko je stvarno postio, to je bilo post na vodi, i manja količina masnoće, odnosno minimalna količina masnoće, je štedila našu jetru i žučne puteve. Tako da, trebalo bi nastaviti sa hranom koja je manje masna– rekla je nutricionistkinja Veroslava Stanković.
Nutricionistkinja je dodala da je važno da od ostalih namirnica u jelovnik treba uvrstiti salatu koja daje osećaj sitosti.
U toku posta nema mesa ni mlečnih proizvoda, pa je bitno i to – kojim redosledom možemo da vraćamo te namirnice u jelovnik.
– U principu to su sve manje masne, odnosno posnije namirnice. Znači, krećemo sa belancetom, onda može da se unosi, što se mesa i mesnih prerađevina tiče, znači početak je sa piletinom, možda i tih prerađevina od piletina, pileća, prsa, na primer. E sad, ukoliko se radi o pečenju, a jeste sutra uvek neka vrsta pečenja, onda uzeti minimalnu količinu. Što se mlečnih napitaka tiče, odnosno mlečnih proizvoda, onda početi sa kiselim mlekom, mlađim sirom, a tek drugi ili treći dan uzeti, pa čak ne ni punomasne, nego polumasne – objasnila je Stankovićeva, i dodala da poštujući ta pravila, nećemo opteretiti organizam.
Zdravstvene koristi mladog luka za organizam
Nutricionistkinja savetuje da u prvim danima posle posta treba izbegavati pohovanje i prženje hrane u dubokom ulju, i preporučuje kuvanje, dinstanje i grilovanje namirnica. Dodaje da je važna i redovna fizička aktivnost i dovoljno tečnosti.