Jorgovanka Tabaković: Inflacija će u februaru pasti na 5,5 %

Inače, poslednji zvanični podatak o visini inflacije Republički zavod za statistiku je objavio za decembar, a januarsku inflaciju objaviće u ponedeljak 19. februara, dok se zvanični podaci o februarskoj inflaciji mogu očekivati za mesec dana.

Tabaković je istakla da je rezultat postignut u februaru planiran tek za mart.

-Inflacija je na opadajućoj putanji i to će nam omogućiti da donosimo odluke za dobrobit svih-naglasila je Tabaković.

Ona se osvrnula i na 2023. godinu, koja je, prema njenim rečima, bila izazovna i obeležena novim geopolitičkim neizvesnostima i podsetila na to kolika je inflacija bila tada.

-Još u februaru prošle godine, kada je inflacija bila gotovo na vrhuncu, isticala sam da će ona krajem 2023. biti na dvostruko nižem nivou. To se i ostvarilo i međugodišnja inflacija je krajem 2023. iznosila 7,6 odsto. Pritom, i tada, kao i sada, povratak inflacije u granice cilja očekivali smo sredinom ove godine-poručila je Tabaković.

Kako je dodala, daljem usporavanju inflacije doprineli su slabljenje troškovnih pritisaka i efekat baze kod cena hrane, kao i efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, koji su uticali i na snižavanje bazne inflacije na 6,5 odsto međugodišnje u decembru.

-Nastavak usporavanja inflacije očekujemo i u ovoj godini. Prema našoj novoj projekciji, inflacija će se u granice cilja od tri plus minus 1,5 odsto najverovatnije vratiti sredinom ove godine, a zatim će se krajem godine približiti centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko kog će se kretati i u srednjem roku. Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i usporavanje uvozne inflacije, još uvek slaba eksterna tražnja, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja-obrazložila je guvernerka.

Kada je reč o inflacionim očekivanjima, kako je dodala, sada se i kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora nalaze u granicama cilja, a ne samo srednjoročna.

-Projektovano kretanje inflacije i prenošenje efekata prethodnog zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita, štednje i inflaciona očekivanja opredelili su našu odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou od 6,5 % u periodu od prethodnog izveštaja-navela je ona.

Pritom, kako je naglasila, negativni uticaji na privredni rast svedeni su na najmanju moguću meru, a finansijska stabilnost je u celosti očuvana.

-Tome u prilog govori zadržano učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na istorijski najnižem nivou od oko 3 odsto, što je rezultat snažnog regulatornog okvira i pažljivo kombinovanih mera monetarne i makroprudencijalne politike. Primer takve politike jeste i naša odluka iz septembra da ograničimo kamatnu stopu na 4,08 odsto za korisnike prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom. Ovom odlukom ne umanjujemo značajnije finansijski rezultat banaka i ne pojačavamo inflatorne pritiske, ali doprinosimo smanjenju kreditnog rizika i očuvanju finansijske stabilnosti, a u određenoj meri i oporavku lične potrošnje-poručila je Tabaković.

Guvernerka je poručila da je naša inflacija specifična, kao i da smo trpeli posledice inovacija iz međunarodnog okruženja i da smo, zatečeni uvoznom inflacijom, različito reagovali.

Na to je dodala da se Srbija ne ugleda na druge, već reaguje u skladu sa ciljevima.

-Srbija je u različito vreme dostigla vrhunac inflacije, preuzimala rigidne mere i ipak olakšala život građanima-poručila je Tabaković.

Ona je to opisala tako što ni svi ljudi ne liče jedni na druge, pa tako ni države nisu iste i nemaju iste okolnosti, načine finasiranja, ponašanje građana…

Što se tiče cena hrane u našoj zemlji, Tabaković je potvrdila da imamo više cene hrane nego neke zemlje u okruženju u pogledu mnogih proizvoda i da su zato i pričali o maržama, a da su se na razgovore odazvali svi veliki trgovinski lanci.

Međutim, kako je ukazala, veliki deo proizvođača još uvek smatra da je hrana jeftina, da im se ne isplati, prete da će prosipati mleko i lomiti sadnice.

-Jednake cene hrane ovde i negde drugde je nerealno očekivati. Pitanje je šta je za koga jeftinije, odnosno da li mi svojim ekonomskim politikama pružamo održivu klimu za poslovanje-naglasila je Tabaković.

Suštinski problemi su, kako je naznačila, monopol i konkurencija.

-Dok ne otvorimo karte ko i koliko ima prave troškove, a da ne ugrozimo tržišnu ekonomiju, teško da možemo da rešimo ovaj problem. Dakle, ne monopol, konkurencija da bude svuda gde je moguća i kada pokrenemo neku stvar, da je izvedemo do kraja-kazala je guvernerka.

Ona je dalje istakla da je adekvatnom monetarnom politikom obezbeđeno takozvano „meko prizemljenje”.

-Na to ukazuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji je u četvrtom tromesečju 2023. iznosio 3,8 odsto međugodišnje, odnosno, prema našim procenama, oko jedan odsto desezonirano u odnosu na prethodno tromesečje-podsetila je Tabaković.

BDP je, prema njenim rečima, ubrzao u drugoj polovini prošle godine i na nivou godine imali smo rast od 2,5 %.

-Privredni rast je bio vođen većom aktivnošću u svim proizvodnim i većini uslužnih sektora, pri čemu je gotovo podjednak doprinos potekao od industrije, građevinarstva i poljoprivrede. S rashodne strane posmatrano, prema našoj proceni, najveći pozitivan doprinos tom rastu dali su neto izvoz, usled ostvarenog realnog rasta izvoza robe i usluga i pada uvoza u prvoj polovini godine, kao i fiksne investicije-obrazložila je ona.

U manjoj meri, kako je dodala, rastu je doprinela i lična potrošnja, koja se oporavila u drugoj polovini godine, pre svega kao rezultat realnog rasta zarada, ostvarenog zahvaljujući usporavanju inflacije, kao i preduzetih fiskalnih podsticaja.

I. S.