Miroslav Tomašević o hakerskom napadu na EPS: „Trebalo je da reaguju odmah, a ne posle tri sata“

Upad u sistem EPS-a izvela je hakerska banda „Qilin“, sa ciljem iznude novca putem “zaključavanja” servera tog preduzeća.

Tomašević za Danas kaže da u vreme kada je on bio na čelu Elektroprivrede Srbije nije bilo pokušaja hakerskog upada u sistem tog preduzeća kao i da se izdvajao novac za kupovinu novih programa zaštite.

Pošteno je reći da bez obzira što upada u informacioni sistem u vreme, dok sam bio direktor EPS-a nije bilo, kao i što se vodilo računa o nabavci adekvatnih programa zaštite da su kojim slučajem hakeri u to vreme imali na meti preduzeće na žalost napad ne bi mogao biti sprečen. Hakeri kada negde žele da prodru oni to i učine i nemoguće je sprečiti da ne načine određenu štetu. Ono pak što bi bilo svakako drugačije, da sam ja na čelu preduzeća, je to da bi reakcija na napad usledila znatno ranije nego što je to bio slučaj. Zaposleni u EPS-u, mlađi kadrovi koji su vični radu na računarima i mogu da prepoznaju hakerski napad su ga primetili već u ranim jutarnjim časovima i odmah obavestili nadležne. Reakcija IT tima na napad je pak usledila tri sata kasnije, iako je to moglo da dođe znatno ranije. U periodu kada sam ja bio direktor, a stalno sam bio na vezi sa zaposlenima na svim nivoima, za napad bih saznao tako što bi mi za njega oni koji su ga uočili odmah i javili. Ja bih tražio da se protivmere preduzmu istog trenutka. Tako bi načinjena šteta bila manja nego što je to slučaj sada, objašnjava naš sagovornik.

Tomašević ističe da su kompanijski i informacioni sistem, koji omogućava funkcionisanje proizvodnog procesa u EPS-u odvojeni, a da su hakeri uspeli da prodru samo u kompanijski dok je procesni informacioni sistem ostao nedirnut.

Pokušali su hakeri da prodru i u proizvodni deo, ali u tome nisu imali uspeha, navodi Tomašević.

Prema njegovim rečima, trebalo bi očekivati da uskoro prorade i šalteri EPS-a dodavši da razume zbog čega do tog već nije došlo, jer je, kako kaže, reč o veoma važnom servisu, gde se mora raditi temeljno i pažljivo.

Tu se radi sa novcem. Na šalterima EPS-a račune plaćaju uglavnom penzioneri i najugroženiji slojevi stanovništva. Stoga puštanje u rad šalterskog sistema treba da usledi posle detaljnih provera kako neko od potrošača ne bi bio oštećen, ističe naš sagovornik.