On je u pisanoj izjavi naveo da podseća ministarku Dubravku Đedović da je pokušala da privatizuje EPS, izdvajanjem 11 hidroelektrana u zajedničku firmu sa mađarskim MVM, ali da je to sprečio prethodni direktor Miroslav Tomašević, zbog čega je odmah smenjen i otpušten iz EPS.
Nikezić je predložio ministarki da, umesto opšte priče o reformi i navodnim uspesima EPS, proba da odgovori na pet pitanja, od kojih je jedno da li EPS naplaćuje struju po nižoj ceni kineskim kompanijama Ziđin i Hestil Železara Smederevo, koji troše 1,5 % ukupnog srpskog konzuma i ostvaruju dobit koja se meri u milijardama evra, dok se srpskim privrednicima naplaćuje cena koja je veća od berzanske.
Prema njegovim rečima, ministarka treba da odgovori i koliko se uglja danas proizvodi u Kolubari i Kostolcu i zašto je ta količina neuporedivo niža nego pre samo sedam-osam godina i zašto je, prema podacima Evrostata, prosečna cena struje za domaćinstva u EU u poslednje tri godine porasla 31 odsto, a u Srbiji 41 odsto, iako Srbija ima sve uslove da struju proizvodi od srpskog uglja i hidropotencijala.
Potpredsednik SSP je naveo da Đedović treba i da odgovori i da li značajan deo prošlogodišnjeg profita čini naknada za štetu koju država isplaćuje EPS, jer je prodavao struju ispod cene koštanja zbog enormnog uvoza skupe struje, usled kolapsa koji je izazvao Milorad Grčić.
Nikezić je dodao da Đedović treba da odgovori i otkud ona na mestu predsednika i jedinog člana Skupštine, koji lično bira sve članove Nadzornog odbora EPS, pošto nema ni dan iskustva u energetskom sektoru.
Ako Đedović odgovori na ta pitanja, biće i njoj jasno da nema ni govora o reformi ili uspehu EPS, za šta je neophodno da se imenuje profesionalno rukovodstvo, uloži u proizvodnju domaćeg uglja, zamenu i reparaciju 35.000 trafo stanica koje generišu ogroman gubitak, ukine akciza na struju, smanje cene za građane i domaću privredu, a povećaju za kineske kompanije koje iznose milijarde evra dobiti, naveo je Nikezić.
I. S.
