Italijanska dizajnerka Eleonora Ortolani, došla je na ideju da napravi sladoled od plastike koji je deo projekta „Guilty Flavours“ čiji je cilj da reciklira plastiku i od nje napravi hranu.
Većina Italijana verovatno bi se namrštila na predlog da probaju sladoled od plastike jer takva ponuda ne zvuči nimalo privlačno. Jedna dizajnerka koja radi i živi u Londonu, a poreklom je iz Italije, došla je na ideju kako da spreči zagađivanje planete i na drugačiji način reciklira plastiku.
Eleonora Ortolani, poreklom iz Verone, u saradnji sa naučnicima, uzela je mali deo plastike, razbila ga na sitne čestice u laboratoriji i transformisala ga u aromatični molekul vanilina. Nakon toga je vanilin pretvorila u sladoled.
Eleonora je na tu ideju došla nezadovoljna činjenicom da njene kolege dizajneri koriste recikliranu plastiku na takav način da se, posle toga, više ne može reciklirati jer je stopljena sa smolom i drugim materijalima.
– Naša ideja bila je da pokažemo da imamo instrumente koji nam omogućavaju drugačiji način sagledavanja sistema ishrane. Moj cilj je zapravo da se započne dijalog o toj temi. Bakterije koje sam koristila razbijaju plastiku, a potom je transformišu u vanilin – jedinjenje koje odgovorno za ukus vanile – kaže dizajnerka sladoleda od plastike Eleonora Ortolani.
Vanila, koja se ponekad naziva i „zeleno zlato“, jedan je od dva najskuplja začina na svetu, skuplji je samo šafran.
Sve je više plastike i plastičnog otpada
„Guilty Flavours“ je prvi uzorak sladoleda napravljen od plastičnog otpada.
– Sve to sam započela jer proizvodnja plastike ne samo da se ne smanjuje već se i povećava. A za mene kao dizajnera i umetnika vrlo je razočaravajuće kada vidim koliko moje kolege koriste plastiku a manje od jedan posto plastike završava u reciklaži. Kada sam započela ovaj projekat sve je to bila naučna fantastika, a onda sam tokom procesa uvidela da neke vrste jedu plastiku i neki naučnici to već istražuju. Mislim da je potrebno da sve ovo još temeljnije istražimo – objašnjava dizajnerka.
Eleonora je u saradnji sa dr Džoanom Sadler sa Univerziteta u Edinburgu iskoristila genetski modifikovane bakterije ne bi li sintetizovali vanilin od plastike.
Sintetički vanilin se već naveliko prodaje u supermarketima širom sveta kao najekonomičnija alternativa prirodnoj vanili. Taj sintetički vanilin se dobija od sirove nafte, što znači da zapravo deli isto poreklo kao plastika.
– Mislim da je važno da radimo na ovome, a zatim i da javnost o tome informišemo. Većina ljudi je bila zabrinuta da će u budućnosti jesti plastiku. Dobijala sam mejlove i od članova porodice koji su mi govorili kako je neodgovorno sa moje strane da podstičem ljude da jedu plastiku. Mi moramo da objasnimo da po završetku procesa to više nije plastika. Dakle da bi se jelo mora da prođe kroz velika ispitivanja, kroz iste regulatorne procese koji su standard za hranu. Ali, do tada ima još vremena – istakla je dr Džoana Sadler, biotehnolog.
Sladoled od plastike, ali nije plastika!
Naučnici naglašavaju da je vrlo važno ne mešati proizvod koji nastaje iz ovog procesa sa mikroplastikom koja ostaje plastična na molekularnom nivou.
I mada je ovaj molekul hemijski identičan postojećem sintetičkom vanilinu, agencije za bezbednost hrane ga smatraju potpuno novim sastojkom a naučnici neće dozvoliti da se proba dok ne prođe sve testove kako bi se proglasio bezbednim za ljude.
Dakle, Eleonorin sladoled je više umetnička instalacija koja želi da izazove razmišljanje o budućnosti hrane i planete i o onome šta smo, ili nismo, spremni da jedemo.
Sladoled je u ovom momentu pod ključem u zamrzivaču, a nama ostaje da razmišljamo da li bismo imali hrabrosti da ga probamo ili je isuviše rano za tako nešto.
