Naučnici: „Neuroni u mozgu mogu da otkriju i reaguju na promene nivoa šećera“

Grupa neurona, koja se nalazi u hipotalamusu, može da oseti i reaguje na šećer u samom krvotoku, isto kao što reaguju ćelije u pankreasu, koje luče insulin.

Neuroni u mozgu mogu da prate i regulišu nivo šećera u krvi, otkrili su istraživači sa University of Washington School of Medicine. Rezultate studije, koja je otkrila da neuroni u mozgu mogu da otkriju i reaguju na promene u nivou šećera u krvotoku, objavljeni su u časopisu Diabetes.

Neuroni mogu da detektuju šećer lokalno u mozgu

Saznanje kako funkcioniše ovaj sistem za detekciju šećera u krvi i kako ovi neurokola funkcionišu dalo bi istraživačima i lekarima bolji uvid u to kako naši mozgovi regulišu naš šećer u krvi, a možda i kako da ih terapeutski ciljaju za lečenje metaboličkih bolesti poput dijabetesa i gojaznosti, naveli su u svojoj studiji naučnici.

„Već dugo znamo da mnogi neuroni mogu da detektuju šećer lokalno u mozgu. Ono što je novo, međutim, jeste dokaz da podskup neurona, koji se nalazi u hipotalamusu, može da oseti i reaguje na šećer u samom krvotoku, analogno ćelijama u pankreasu koje luče insulin“ objasnio je dr Majk Švarc, endokrinolog.

Mozak može da se „zbuni“ kada je u pitanju nivo šećera u krvi

U ovoj studiji, istraživači su bili u mogućnosti da prate i nivo šećera u krvi i aktivnost neurona u hipotalamusu miševa u realnom vremenu. Otkrili su da kada nivo šećera u krvi poraste, aktivnost ove podskupine neurona brzo opada. Naučnici spekulišu da ovi neuroni otkrivaju i reaguju na varijacije šećera u krvi koje prenose senzorni neuroni, koji snabdevaju vaskulaturu (umesto nivoa šećera u mozgu, koji se menja mnogo sporije), primetio je dr Schwartz. Ove senzorne informacije se zatim prenose do jednog ili više neurokola, koji kontrolišu nivo šećera u krvi zajedno sa pankreasom, koji proizvodi insulin za telo.

„Klinički, ovo jeste važno jer kada leče pacijente sa dijabetesom, kliničari često otkrivaju da sistem pacijenata aktivno održava povišen nivo šećera u krvi, verovatno zato što mozak „misli“ da bi nivo šećera u krvi trebalo da bude visok. Na primer, ako je normalan šećer u krvi 100, pacijent sa dijabetesom može da ima šećer u krvi iznad 300. Ako je bio na tom povišenom nivou danima ili nedeljama, i ako ga iznenada spustite na 100, mozak će „zaključiti“ da je to prenisko i pokušaće ponovo da poveća nivo šećera u krvi“ pojašnjava dr Švarc i zaključuje da ovaj dokaz naučnika da je dijabetes povezan sa poremećenom sposobnošću mozga da oseti nivo šećera u krvi pokazuje kako bi u budućnosti, poništavanje ove vrste defekta senzora moglo da omogući mozgu da kontroliše šećer u krvi na prikladniji način.

I. S.

- Advertisement -