Novi izveštaj EK o stanju u oblasti vladavine prava u Srbiji: „Problematične oblasti ostale su problematične“

Problematične oblasti ostale su problematične – tako se najkraće mogu sumirati nalazi novog polugodišnjeg izveštaja Evropske komisije o stanju u oblasti vladavine prava u Srbiji, navodi se na portalu European Western Balkans (EWB).

Nakon skoro deset godina pregovora o članstvu, Srbija je i dalje zemlja kod koje Evropska komisija ne vidi dovoljnu političku posvećenost u produbljivanju reformi.

Od vlasti u Beogradu očekuje se da takvu posvećanost pokažu u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i medija.

Izveštaj koji pokriva period od oktobra prošle do kraja maja ove godine fokusira se na stanje u ključnim oblastima poglavlja 23 i 24, koja su blokirajuća u procesu pregovora Srbije sa EU, što znači da bez napretka u njima ne može biti ukupnog napretka u pregovorima.

Evropska komisija se, ipak, ne osvrće na promenu političkog okruženja u Srbiji koja je izazvana masovnim protestima građana, koji već šest nedelja traju na ulicama srpske prestonice, ali prepoznaje probleme u istim oblastima na koje se odnose i zahtevi građana, pre svega u oblasti medija.

Portal EWB je imao uvid u “non-pejper” Evropske komisije, u kom se prepoznaje da je Srbija u februaru 2023. godine usvojila relevantne zakonske propise za sprovođenje ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa.

Dodaje se da set pravosudnih zakona ima potencijal da unapredi nezavisnost pravosuđa, ali da je za to neophodna njihova puna primena.

Koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 Jovana Spremo izjavila je, komentarišući za EWB nalaze Evropske komisije, da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na set pravosudnih zakona, ali i da je primetila da postoji rizik od drugih indirektnih pritisaka na pravosuđe.

„Ako govorimo o potpoglavlju pravosuđe, izveštaj se osvrće na proces usvajanja pravosudnih zakona, navodeći da je Venecijanska komisija dala generalno pozitivno mišljenje, ali da je naglasila da pravosudna reforma mora biti propraćena i promenom pravne kulture i mera koje nisu isključivo pravne prirode. Izvesno je da se govori o drugim indirektnim pritiscima na pravosuđe“, rekla je Spremo.

Prema njenim rečima, Evropska komisija prepoznala je da je još prisutan pritisak visokih državnih zvaničnika i poslanika na pravosuđe, bez obzira na formalni napredak koji se svodi na usvajanje zakonskih okvira i javne rasprave.

“Pored napretka u pogledu usvajanja zakona i inkluzivne rasprave, konstantno su prisutni pritisci visokih zvaničnika Vlade i poslanika koji nastavljaju da komentarišu tekuće istrage i sudske predmete, kao i pojedinačno delovanje sudija i tužilaca”, navela je Spremo.

Nakon Evropskog parlamenta koji je u svojoj poslednjoj rezoluciji konstatovao premeštaj dve tužiteljke koje su radile na slučaju visoke korupcije u državnom preduzeću “Elektroprivreda Srbije”, i u non-pejperu Evropske komisije se taj postupak ocenjuje kao sporan.

“Novim zakonom kojim se implementiraju ustavni amandmani iz 2022. godine uvedene su zaštitne mere u vezi sa obaveznim uputstvima i preraspodelom poslova u okviru Kancelarije javnog tužilaštva, čime su obezbeđeni snažniji alati javnim tužiocima da podnesu prigovor”, piše u dokumentu i dodaje se da su premeštene tužiteljke radile na slučaju korupcije u javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije.

Evropska komisija izražava zabrinutost i za politički i ekonomski uticaj na medije, dodajući da su nastavljeni slučajevi pretnji, nasilja i klevetničkih kampanja na medije, posebno na lokalnom nivou.

“Govor mržnje i diskriminatorska terminologija se često koriste i tolerišu u medijima, a retko ih prate regulatorni organi ili tužioci. Stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje okruženja u kojem se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati i može proizvesti efekat zastrašivanja, uključujući autocenzuru”, navodi se u dokumentu.

Iako ne spominje građanske proteste, Evropska komisija u svom izveštaju primećuje potrebu za jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

U izveštaju se navodi da je u januaru ove godine počeo rad na izradi izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima, od kojeg se “očekuje jačanje nezavisnosti REM, efikasno očuvanje medijskog pluralizma”.

Dodaje se da je REM dodelio četiri dozvole za nacionalne frekvenzije sa rokom važenja osam godina televizijama koje su ih i do tada imale, uprkos tome što je dobijao upozorenja da te televizije krše zakonske obaveze.

Piše i da je poziv za petu licencu objavljen 9. avgusta 2022. godine i da je REM trebalo da donese odluku u roku od 30 dana od trenutka objavljivanja liste kandidata.

Evropska komisija navodi i sudske postupke Telekoma Srbije i privatnih kompanija u Srbiji u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u zemlji.

Izveštaj Evropske komisije prepoznaje da je u Srbiji u izveštajnom periodu došlo da “blagog” povećanja broja pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou, u poređenju sa 2021. godinom.

I u ovom izveštaju se, međutim, primećuje da prijave uzbunjivača, kao u slučaju fabrike namenske industrije Krušik iz Valjeva, nisu istražene u skladu sa zakonom.

Vlasti se ponovo pozivaju da usklade zakonsku regulativu u toj oblasti sa evropskom.

I. S.