Ekskluzivno: Leb i sol u M2 studiju evocirali uspomene na „Kao kakao“
Kada su pre par godina čuvenu novinarku Miru Adanju Polak, koja na RTS-u uređuje serijal „Ekskluzivno“ pitali šta, zapravo, znači, TO, „ekskluzivno“, ona je odgovorila da je TO „nešto“ što nema niko drugi, osim vas, najmanje šest meseci pre ili posle.
Tekst koji je pred Vama neće imati niko, verovatno nikada, jer, osim dolepotpisanog, i dve TV-ekipe koje su snimale ovaj događaj, nije bilo drugog novinara.
Ali, krenimo redom…
Na inicijativu ambicioznog novinara Dražena Baukovića, poznatog po divnom muzičkom serijalu „Muzička industrija“, ekipa Televizije Crne Gore je baš iz Skoplja započela snimanje svog novog projekta.
Reč je o serijalu sa ukupno 21-om emisijom u kojima će biti predstavnjeno 36 kultnih albuma jugoslovenske muzike.
Izbor da Skoplje probije led dešava se zaslugom kultnog benda Leb i sol, koji je daleke 1987-me, 30-og marta, objavio antologiski album „Kao kakao“. Snimanje serijala TV Crne Gore se slučajno podudara sa nedavnom objavom spomenutog albuma, ponovo na vinilu, koji je već nekoliko nedelja zaredom najprodavaniji u regionu. Jedino što je nekada izdavač bio „Jugoton“, a danas „Kroacija Rekords“.
Organizaciju snimanja u poznatom M2 studiju Makedonske Radio Televizije dobila je upravo ekipa nacionalnog TV servisa, koja je na visini zadatka obavila svoj deo posla. Vrhunski!
U toploj i srdačnoj atmosferi, goste je dočekivala nasmejana urednica Meri Popova, dok su tim muzičke emisije „Stisni Play“ i novinarka Aleksandra Jovanovska strpljivo čekali da svojom kamerom zabeleže realizaciju ovog velikog projekta kolega iz Crne Gore.
Tako su Crnogorci snimili dokumentarac, a Makedonci dokumentarac o tom dokumentarcu. Savršeno…
Studio M2 za snimanje projekta nije izabrano slučajno. Naime, 80-ih godina HH veka to je bilo jedno od najboljih tonskih studija u Jugoslaviji.
Tu se početkom 1983. obreo i Goran Bregović sa svojim „Bijelim dugmetom“, da bi snimio poslednji album sa originalnim pevačem Željkom Bebekom – „Uspavanka za Radmilu M.“
Priča o albumu „Kao kakao“ otprilike počinje ovako…
Na zahtev diskografske kuće „Jugoton“, Televizija Skoplje 11-og novembra 1986-te dobija telegram, rezervaciju termina za snimanje novog albuma grupe Leb i sol u M2 studiju, za 200 radnih sati. Po unapred dogovorenoj ceni za realizaciju projekta.
– Snimanje počinje u zimu 1986. – 17-og novembra, i produžava i u prve mesece 1987. Snimalo se u večernjim terminima, posle 21 sat, do kasno u noć – otkriva snimatelj ove čarobne ploče i ko-producent „Kakaoa“ (zajedno sa Vlatkom Stefanovskim i Bodanom Arsovskim), jedan od najznačajnijih makedonskih ton-majstora Bratislav Braco Zafirovski.
Braco, koji je uredno beležio svaki detalj nastanka albuma „Kao kakao“ na snimanje je došao sa studijskim dnevnikom, gde je temeljno zapisivao sve momente snimanja.
„Kao kakao“ je njegovo kapitalno delo. Svakako, i pre, a i posle ovog albuma Braco je snimao, producirao…, ali zahvaljujući „Kakau“ sasvim zasluženo sakupio je sve moguće lovorike stručne fele. Da je savršeno obavio posao dokazuje i vreme, jer „Kao kakao“ i posle 35 godina zvuči moćno i sveže. „Kakao vrhunskog kvaliteta“, neko je nekada zapisao…
Ipak, nije sve išlo baš tako glatko. Snimanje albuma „Kao kakao“ dolazi u periodu kada se Leb i sol našao na raskršću. Godinu dana ranije su objavili album „Zvučni zid“, koji je bio kolekcija filmske, televizijske i pozorišne muzike, i pitali se – „Šta dalje“?
Da li da promene nešto iz korena, ili da produže istim putem? – je pitanje koje je mučilo šefa orkestra Vlatka Stefanovskog. Odlučili su se za ovo prvo…
Od džez-rok benda, pretežno okrenutog instrumentalima, muzički kompas ih vodi u drugu stranu. Snimaju kompletno vokalni album. Pesme za pevanje.
Vlatko je napisao šest fantastičnih tekstova („Kao kakao“, „Kriza tridesetih“, „Mamurni ljudi“, „Igraj“, „Čuvam noć od budnih“ i „Čekam kišu“), dva njegov brat Goran Stefanovski, najveći dramski pisac sa ovih prostora („Skopje“ i „Autoput“), a jedan – legendarni Arsen Dedić. Jednom mi je Bodan Arsovski otkrio da je Vlatko često išao kod Gorana na konsultacije.
A Arsen? Arsen je u priču ušao kao njihov dugogodišnji prijatelj…
– Arsen mi je ponudio dva teksta, koja je radio na moju muziku. Jedan se zvao „Mrzim jutro“, a drugi, koji smo snimili „Femme Fatale“ – otkriva Vlatko u dokumentarcu.
Na albumu „Kao kakao“ je za bubnjevima opet bio izvanredni Garabet Tavitjan, jedan od najcenjenijih bubnjara bivše Jugoslavije. Njegova bravoruzna bubnjarska rešenja zabeležena na ovom albumu, koja se temelje na dugogodišnjem radu i istraživanju ritmova, od makedonskog etna, preko džeza do rokenrola, su izazov za svakoga ko se na ovim prostorima latio bubnjeva.
U bendu se našao i daroviti saksofonista Goce Micanov. Njega je Vlatko, dok je bio u vojsci u Štipu, često gledao kako noseći svoj saksofonom, ide ka muzičkoj školi.
Ipak, nije samo ta predanost poslu fascinirala Stefanovskog da pozove u bend Micanova. Naime, Vlatko je oduvek bio zaljubljen u taj springstinovski zvuk, koji je bojio saksofon. Baš onakav kakvog je Goce otsvirao na albumu „Kao kakao.
Ali, nije bio on jedini novajlija u bendu. Za klavijaturama se našao Kiril Džajkovski, poznat kao neko ko je osmislio i vodio jako cenjeni skopski sastav „Bastion“…
– Šta je Vlatka toliko fasciniralo kod Džajkovskog, da ga pozove u bend?
Odgovor na pitanje se nalazi u „dokumentarcu o dokumentarcu“ Makedonske Televizije. Da zadovoljimo znatiželju čitalaca – radi se o jednom koncertu u Beogradu znamenite ličnosti svetske džez scene, na kome je Vlatko primetio Kirila…
Džajkovski se posle Leb i sol-a, krajem 80-ih, odselio u Australiju, gde se sredimom 90-ih družio i sarađivao sa Vladom Divljanom. Kao kompozitor filmske muzike, posebno kao kompozitor u filmovima Milča Mančevskog stekao je veliku regionalnu reputaciju.
Bodan Arsovski, koji je sa Vlatkom bio jedini stalni član benda (Garo je odlazio i dolazio, Dragoljub takođe, kao i Kokan Dimuševski) se na albumu osim kao basista pojavljuje i kao kompozitor pesme „Autoput“, za koju je tekst napisao Goran Stefanovski. U ovoj pesmi Bodan je stao ispred mikrofona, kao glavni vokal.
Njegove priče i sećanja vezane za „Kao kakao“ su dragoceni biseri i svedočanstva, dostojne za najlepše stranice arhive jugoslovenskog rokenrola.
Crnogorska televizija je u Skoplju snimala dva dana. Ekskluzvnost M2 studija imali su članovi Leb i sol-a, koji su se posle 35 godina ponovo našli u središtu, gde je sve počelo, kao i muzički novinari Ivan Bećković i Ljupčo Jolevski. Sagovornik je bio i legendarni menadžer Velibor Džarovski Džaro, koji je u to vreme često dolazio u studio da čuje šta to Leb i sol snimaju…
– Džaro je, kada je čuo „Kao kakao“ vikao na sav glas da ta pesma treba da ide na Evroviziju – otkriva Braco Zafirovski anegdotu o Džari…
Dokumentarac TV CG se planira za jesen, negde u oktobru, kada i ostale emisije treba da budu snimljene.
Ono što je snimala Makedonska televizija će se emitovati mnogo brže – čim materijal bude izmontiran. U njemu će se naći i priče koje iz kolegijalnih razloga, ovoga puta nismo želeli da otkrivamo pre televiziskog emitovanja. Ipak smo na ovom snimanji bili „samo“ ekskluzivni gosti. Razumećete.
Na oduševljenje mnogobrojnih fanova Leb i sol-a i albuma „Kao kakao“…
Autor: Ivan Bećković