Ambasadori SAD u Srbiji: „Entoni Godfri voleo gastronomiju, Kristofer Hil ‘skida’ Kosovo s agende“

Do 2012. jedna od glavnih tema američkih ambasadora u Srbiji, koja je potom skinuta sa agende, bila je saradnja Srbije sa Haškim tribunalom. Druge dve – poboljšanje odnosa nakon NATO bombardovanja i pitanje Kosova ostale su i do danas, piše N1. 

Razne administracije slale su različite ambasadore i pitanju Kosova se pristupalo u različitim stilovima, mada sa istim ciljem. Kristofer Hil je ambasador skoro godinu dana i jasno je da SAD smatra da je vreme došlo da se i Kosovo skine sa agende.

Za poslednjih 10 godina u Srbiji su se promenila četiri američka ambasadora. Svaki od njih imao je svoj stil i nastup najavljen već u promotivnim video predstavjanjima na zvaničnom Jutjub kanalu američke ambasade u Beogradu.

Kristofera Hila, izveštava N1, nije bilo potrebno predstavljati ovdašnjoj javnosti, koja ga je upoznala još krajem devedesetih, kada je bio specijalni izaslanik za Kosovo.

„Svi ovi ambasadori sa stanovišta domaće javnosti mereni su otprilike po jednom kriterijumu – koliko simpatija izazivaju ili kakav utisak ostavljaju na domaću javnost“, kaže spoljnopolitički komentator Dragan Bisenić.

Jedna od glavnih agendi svih američkih ambasadora od jednostranog prograšenja nezavisnosti na Kosovu bila je normalizacija odnosa Beograda i Prištine, sa idejom da na kraju tu nezavisnost prizna i Srbija. Što su i izjavljivali. Tako je Kirbi, na primer, rekao da normalizacija podrazumeva članstvo Kosova u Ujednjenim nacijama.

„Za nas nije lako kao maloj zemlji da pružimo odgovor na ono što je ambasador SAD jutros rekao. Sve što mogu na to da kažem i da odgovorim – to je da Srbija ima svoju politiku“, rekao je Aleksandar Vučić krajem decembra 2015.

Kajl Skat, postavljen za vreme drugog mandata Baraka Obame, pokazivao je, čini se, manje takta i uspevao da naljuti domaćine svojim izjavama o Kosovu, insistirajući da Vlada Kosova nije takozvana, jer je za SAD Kosovo država.

„Bilo bi lepo da je malo više poštovanja za zemlju domaćina njegova ekselencija pokazala, bilo bi pristojno“, rekao je tada Vučić.

Skat, s čijim su se imenom tabloidi poigravali, nije se libio i da iste prokomentariše: „Informer je najobičniji ološ, kako kaže vaš premijer“.

Sledećeg ambasadora postavila je administracija Donalda Trampa. Godfri je demonstrirao zaljubljenost u predele, gastronomiju i običaje Srbije. No, za njegovo vreme potpisan je Vašingtonski sporazum, gde se Srbija obavezala da godinu dana ne lobira za povlačenje priznanja, a Priština da ne traži da je prime u međunarodne organizacije.

Trenutni ambasador Kristofer Hil aktivniji je od svih svojih prethodnika i čini se da je poslat da zaokruži pitanje dijaloga Beograda i Prištine, onako kako ga vidi Amerika. Bisenić kaže da Hil demonstrira odmerenost, svest o delikatnosti situacije i nastoji da svojim nastupom ne izaziva kontroverze.

„Tim pre što pozicija i položaj ambasadora u sadašnjoj admnistraciji je mnogo snažnija nego što je to bilo ikada ranije. Ambasadori su sada u stanju da daju neki lični pečat politici koju SAD vode u regionima ,da oni sami mogu da predlažu neke mere, koje će zatim Stejt Department da primeni“, navodi Biševac.

Hilov povratak na ove prostore poklapa se sa početkom rata u Ukrajini – događaja od geopolitičkog značaja, koji svakako da ima uticaja i na vrstu i na intenzitet i na ubrzavanje i pritisaka i podsticaja i za Beograd i za Prištinu.

I. S.

- Advertisement -