Ljubodrag Savić: „Nije kraj inflacije, već predah pred buru“

Prvo, inflacija je takav ekonomski problem koji lako nastaje, a teško se rešava, ističe u razgovoru za „Blic Biznis“ Ljubodrag Savić, ekonomista i profesor Ekonomskog fakulteta.

Kako objašnjava profesor, Srbija je to najviše osetila tokom devedesetih godina.

Sada sve ono što bi trebalo da utiče na inflaciju, da se situacija u svetu smiruje, da cene energenata padaju, da se oporavljaju lanci snabdevanja, da fabrike više rade, da se svet ne naoružava, da ne odvaja neke basnoslovne sume za nešto što će možda da se desi, možda neće. Dakle, kad analiziramo, ništa od toga ne ide u pozitivnom pravcu. Nažalost, tenzije će biti sve veće, upozorava Savić.

On se osvrnuo i na predviđanja proteklog leta, kada se isticalo da će se Evropa smrzavati.

Zavela ih je ta činjenica, ja ne pripadam toj grupi. Procenjivao sam da će biti problema, da. I Evropi i nama je topla zima išla na ruku jer nije podrazumavala tolike troškove za gas, grejanje…Međutim, zima još nije završena i nije poslednja. Ljudski je da se nadamo i treba biti optimista, ali gore od toga je nerealni optimizam, navodi Savić.

Zato ja nisam optimista da će to tako lako da se završi, jer inflacija ima neku svoju logiku. Kad krene, ona „dobija i drugu nogu“, odnosno gura samu sebe, ističe on.

Imamo i referentne kamatne stope koje ljudi precenjuju. U svetu se one svakoga dana podižu. Kamatne stope su došle skoro na istorijski maksimum od 6-6, 5 %. Niko ne razmišlja da to donosi visoke troškove proizvodnje koji se ugrađuju u troškove proizvoda. Na primer, neko ko je vrlo lako servisirao kredite, ostajalo mu je novca za druge potrebe, sada više nema tu mogućnosti i preraspodeljuje svoje troškove.

Kako kaže Savić, izgleda da u ovom trenutku ništa nije krenulo u pozitivnom smeru, da dugoročno možemo da kažemo da smo rešili neka ekonomska pitanja, dodajući: „Naprotiv, situacija se iz dana u dan komplikuje“.

Pre ekonomske bure, najgore što može da se desi je razmimoilaženje sveta i ratna dešavanja. Inflacija je sama po sebi problem i ekonomska dešavanja se komplikuju, a podloga svega su događaji u svetu. A onda dolazi do povećanih troškova koji guraju inflaciju.

Iz Davosa: „Globalna recesija 2023. godine izvesna“

Dve trećine glavnih ekonomista u privatnom i javnom sektoru, koje je anketirao Svetski ekonomski forum (SEF) očekuje globalnu recesiju 2023. godine, rekao je organizator u Davosu u ponedeljak dok su se poslovni i vladini lideri okupili na godišnjem sastanku.

Nekih 18 % smatra da je svetska recesija „izuzetno verovatna” – više nego dvostruko više nego u prethodnom istraživanju sprovedenom u septembru 2022. Samo jedna trećina ispitanika u istraživanju smatra da je to malo verovatno ove godine.

Trenutna visoka inflacija, nizak rast, visok dug i visoka fragmentacija okruženja smanjuju podsticaje za investicije potrebne za povratak na rast i podizanje životnog standarda za najugroženije na svetu, rekla je izvršna direktorka SEF-a Saadia Zahidi u izjavi, koja prati rezultate istraživanja.

Anketa ove organizacije zasnovana je na 22 odgovora grupe viših ekonomista iz međunarodnih agencija, uključujući Međunarodni monetarni fond, investicione banke, multinacionalne kompanije i grupe za reosiguranje.

(Izvor: Blic Biznis, Rojters)

I. S.

- Advertisement -