Jorgovanka Tabaković o inflaciji od 15 %: „Bila bih neozbiljna kad bih rekla da je ovo pik“

Inflacija u Srbiji u oktobru ove godine bila je 15 % međugodišnje i veća je od očekivane, a posledica je poskupljena energenata i hrane na svetskom tržištu, izjavila je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Ona je na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji istakla da ne može da tvrdi da je dostignut „pik“ inflacije, jer postoje spoljni faktori na koje ne može da se utiče.

„Bila bih neodgovorna i neozbiljna ako bih tvrdila da je ovo pik“, rekla je ona.

Navela je da je „uvezena“ inflacija uticala dvo trećinski na inflaciju u Srbiji i na baznu inflaciju, koja je u oktobru bila 9,5 %, međugodišnje.

„To je i dalje znatno niže od ukupne inflacije i od inflacije zemalja regiona koje imaju isti režim monetarne politke“, rekla je Tabaković.

Ocenila je da su nepovoljni medjunarodni uslovi i kriza uticali na rast BDP-a Srbije koji će, kako se očekuje, do kraja godine biti 2 do 3 %, možda bliže 3 %, a naredne godine oko 3,5 %, dok bi u 2024. mogao da bude oko 4 %.

Tabaković je najavila da će NBS nastaviti da pooštrava uslove na domaćem monetarnom tržištu, ali manjim tempom.

Na reviziju stope rasta odrazila se, kako je rekla, lošija od očekivane poljoprivredna sezona i prekid u snabdevanju Evropske unije gasom iz Rusije.

„U novoj projekciji rasta BDP-a pozitivan doprinos i dalje očekujemo od domaće tražnje, dok će zbog visokog uvoza energenata, doprinos neto izvoza biti negativan“, rekla je Tabaković.

Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija će, prema njenim rečima, ostati na povišenom nivou do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji.

„Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini 2023., a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine“, rekla je Tabaković.

Vodeće centralne banke i međunarodne institucije predviđaju da će inflacija, kako je rekla, biti iznad dugoročnog proseka i iznad ciljanog nivoa i tokom 2023., pa i 2024. dok se povratak na uobičajen nivo inflacije širom sveta očekuje u 2025. godini.

„Inflacija u svetu na ovom nivou nije vidjena decenijama u zoni evra je, prema preliminarnim procenama Evrostata, u oktobru na istorijskom maksimumu od 10,7 %, pri čemu u Nemačkoj iznosi 11,6 %“, rekla je Tabaković.

Viša globalna inflacija je, prema njenim rečima, u velikoj meri posledica većih od očekivanih indirektnih efekata cena energenata, primarnih proizvoda i industrijskih i poljoprivrednih sirovina.

Na rast inflacije, kako je rekla, utiču i dalje izražene neravnoteže između ponude i tražnje, viša inflaciona očekivanja i izražena neizvesnost na robnim i finansijskim tržištima.

Tome, kako je rekla, treba dodati i zategnutu situaciju na tržištima rada u mnogim zemljama, kao i dalje relativno visoke troškove transporta i zastoje u globalnim lancima snabdevanja, koji, iako slabe, i dalje generišu znatne troškovne pritiske.

Nakon relativno visokog rasta BDP-a u prvoj polovini godine u Srbiji, od oko 4,1 % međugodišnje, ekonomska aktivnost je, kako je rekla, usporila u trećem tromesečju i prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast BDP-a Srbije iznosio je 1,1 %.

I. S.

- Advertisement -