Sve prisutnija farmakoterapija u psihijatriji dovodi do većeg broja zavisnosti od sedativa
Specijalista psihijatrije i šef Dnevne bolnice u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu dr Milutin Kostić naglašava da je Srbija prva u Evropi po potrošnji benzodiazepina, lekova za smirenje.
Doktor Milutin Kostić je u emisiji Među svetovima svet Radio Beograda 1 uporedio benzodiazepine sa drogom, jer izazivaju zavisnost i apstinencijalne krize. – Meni je vrlo potresno kada to saopštim nekim svojim pacijentima, kada ih prvi put vidim, a koji godinama ili čak decenijama uzimaju te lekove. Onda oni pitaju: ‘Što mi to neko nije rekao pre?’ – kaže dr Kostić.
– Sećam se da je jedna pacijentkinja bila sa suzama u očima, kada je shvatila da se njoj tresu ruke kad ne uzima taj lek ne zato što ima neki inherentan problem, nego zato što doživljava apstinencijalnu krizu – ispričao je gost emisije.
Dr Kostić je objasnio da veliki broj pacijenata u dispanzerima i nemogućnost da se svako od njih duže sasluša dovodi do prakse učestalijeg prepisivanja lekova. Naglasio je da lekovi imaju svoju funkciju, ali samo kada se pravilno uzimaju.
– Lekovi za smirenje i sedativi su predviđeni da se uzimaju do četiri nedelje. Ljudi ipak često uđu u hroničnu, čak i višegodišnju upotrebu, kada se razvija zavisnost i mi kao lekari nedovoljno komuniciramo te rizike.
Psihijatar Milutin Kostić smatra da postoji preveliki fokus na farmakoterapiji u psihijatriji i to iz nekoliko razloga.
– Između ostalog, fokus na biološkim, psihijatrijskim osnovama, koji je više bio naša želja da postanemo deo ‘medicinskog sveta’, nego što je bila zasnovana na čvrstim dokazima, doveo je do toga da se psihoterapija možda posmatra kao nedovoljno naučna. S druge strane, psihoterapija je skupa – kaže dr Kostić i dodaje da olako prepisivanje lekova nije samo problem struke, već i društva koje traži laka rešenja.
Apstinencijalne krize
Dr Kostić je istakao da je lakše uzeti lek, nego odvići se od njega, a da se o tome intenzivnije govori tek nekoliko godina unazad. U Britaniji se, kako kaže, pominju i lekovi u tečnoj formi kako bi bilo lakše dozirati ga pri odvikavanju.
– Farmaceutske kuće nemaju motivaciju da se bave time. Nažalost, s obzirom na dramatičan preokret ka kapitalističkom društvu u kom su istraživanja finansirana od farmaceutskih kuća, motivacija za istraživanjem je bila manja. Tek pre nekoliko godina su male grupe ljudi počele da se bave ispitivanjem odvikavanja od antidepresiva – kaže dr Kostić.
Neki od simptoma apstinencijalne krize, koja se javlja pri odvikavanju od lekova, mogu biti anksioznost, nesanica, razdražljivost.
Dnevna bolnica
Šef Dnevne bolnice Instituta za mentalno zdravlje dr Milutin Kostić se zalaže za različite modele pomoći kao što su socioterapija i psihoterapija, a koji bi, po njegovom mišljenju, trebalo da budu prioritetne.
Dnevna bolnica je jedan od vidova bolničkog tretmana, gde pacijent nije ležeći, već dolazi svakoga dana, najčešće dva meseca, i uz pomoć tima lekara i osoblja radi na problemima zbog kojih je tu. U Dnevnoj bolnici se najviše praktikuje socioterapija.
– Osnovno načelo je da je čovek deo zajednice i da je čovek dobro onoliko koliko se u njoj dobro oseća. U Dnevnoj bolnici se pravi jedna vrsta komune, zajednice koja mnogo nedostaje današnjem usamljenom svetu. Okruženost ljudima koji brinu o vama i briga koju pacijenti pokazuju za druge u grupi jeste ono što zapravo najviše leči – zaključuje dr Milutin Kostić.
Lekovi apsolutno imaju svoju funkciju kada se pravilno uzimaju.
U emisiji je istaknuto da smo, kada su benzodiazepini u pitanju – mi trenutno prvi po potrošnji tih lekova u Evropi. To je lek koji je kao droga, u onom smislu kako mi doživljavamo da je nešto droga, jer stvara zavisnost, a nema doživljaja da je to droga.
Svaki lek ima svoje neželjene efekte, lekovi su dobar sluga a loš gospodar. Davanje lekova nije samo problem psihijatrijske struke, već i društva koje traži brza rešenja. Mnogo je lako uključiti lek, a teško je isključiti ga.
(b.i)