Pavle Petrović (Fiskalni savet): „Srbija 2023. mora da se zaduži tri do četiri milijarde evra“

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu. „Tri do četiri milijarde evra država će morati da se zaduži, a kamatne stope su sada najmanje 7 do 8 %. 

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu.

„Tri do četiri milijarde evra država će morati da se zaduži, a kamatne stope su sada najmanje sedam do osam odsto. To je apsolutno neproduktivno trošenje sredstava i to je dodatani razlog i zašto dug dugotrajno treba držati pod kontrolom“, kazao je on u Skupštini Srbije na predstavljanju Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu pred Odborom za finansije.

Prema njegovim rečima, cena zaduživanja Srbije je velika, čak i u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, jer je kamatna stopa oko 50 % veća za Srbiju nego za te države.

„To se odnosi i na stari dug, ali i na ove kamatne stope“, rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

Kako je naveo, prema analizi Fiskalnog saveta, Srbiju bi trebalo da teži javnom dugu u iznosu od 50 % bruto domaćeg proizvoda (BDP), podsetivši da je javni dug 2021. bio 57 % BDP-a, te da će po prvim procenama Fisklanog saveta javni dug u 2022. ponovo iznositi oko 57 %.

„To je važno, jer je nakon fiskalne konsolidacije od 2014. do 2017. godine i nekoliko godina nakon toga, dug oboren na 52 %  dohotka zemllje, što je bilo dobro“, rekao je Petrović.

Ukazao je da je to onda omogućilo Srbiji da, kada je nastupila pandemija, ima fiskalni prostor za rešavanje tekuće ekonomske i zdravstvene krize, a da se ne brine o stanju duga i deficita.

„Kao rezultat tih mera, dug je dignut na 57 % BDP-a što je bilo opravdano u krizi, ali nailazi sledeća kriza i zato je neophodno taj dug vraćati na 50 %. Dug u iznosu od 60 % BDP-a, po Mastrihtu, nije relevantan za Srbiju, a jedan od glavnih razloga je cena zaduživanja Srbije u odnosu na zemlje za koje važi Mastriht“, rekao je Petrović.

Podsetio je da su velika davanja bila tokom kovid krize 2020. i 2021. godine, kada se država zadužila šest milijardi evra, pa otuda porast duga.

„Veći deo toga je bio opravdan kao pomoć stanovništvu i privredi, ali deo toga nije bio ciljan i naša procena je da je potrošeno oko dve milijarde više nego što treba, koje bi sada dobro došle sada kada bi trebalo da se zadužujemo po visokim kamatama“, rekao je Petrović.

On se nada i da se davanja iz budžeta kao pomoć pojedinim kategorijama stanovništva, koja su bila i ove godine, bez ekonomskog i socijaslnog opravdanja neće produžiti i u 2023. godini.

Prema njegovim rečima, Fiskalni savet smatra i da su javne investicije jedini način na koji Vlada Srbije može da podstakne privredni rast i zbog toga je preporučio, da u kriznim godinama, kakva će biti i sledeća, te investicije ne budu oblast u kojoj će da se štedi.

„To je jedini izvor koji bi mogao da održi neki privredni rast u opštem opadanju koje se dešava“, rekao je Petrović.

Kao porobleme sa kojima se do sada susretao Fiskalni savet u analizi budžeta Srbije i zvršnog računa budžeta, on je naveo nedovoljnu transparentnost.

Kako je objasnio, „postoje neke pozicije koje su velike, a ne vide se šta, jer iza njih“, a kao primer naveo je neto budžetske pozajmice koje su u 2021. godini iznosile 430 miliona evra i za koje se u budžetu ne vidi šta predstavljaju.

„Potreban je istraživački rad da bi se otkrilo da je od tih 430 miliona evra, 300 miliona bilo za finansiranje uvoza gasa. Ako je to opravdano, ne vidim razlog zašto se to jasno ne napiše u toj stavci i u bužetu i u završnom računu“, kazao je Petrović.

Dodao je da je netransparentna i stavka koja se odnosi na Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, jer ne postoji lista projekata na koje je utrošeno 200 miliona evra.

„Indirektno može da se utvrdi da je većina tih projekata opravdana, pa šta je onda razlog da javnost nema uvid u to“, zapitao je predsednik Fiskalnog saveta.

Ukazao je i na odeljak koji se odnosi na izdatke za kazne i penale, za šta se već nekoliko godina iz budžeta daje oko 200 miliona evra godišnje.

To je po njemu „krajnje neproduktivno“ i prvi korak bi u budućnosti trebalo da se napravi je da se javno predoči na šta je novac za te namene konkretno dat, kako bi Skupština Srbije mogla da reaguje da se taj iznos smanji.

Petrović je najavio ubrzo i izjašnjavanje Fiskalnog saveta o rebalansu budžeta Srbije, koji se uskoro očekuje, kao i o predlogu budžeta za narednu godinu, ali i ocenu Fiskalne strategije, koja je srednjoročni plan Vlade Srbije na tri godine.

Odbor za finasije Skupštine Srbije jednoglasno je usvojio Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu.

I. S.

- Advertisement -