Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu na 3 %

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,25 %, na nivo od 3 %. 

Istovremeno, povećane su i stope na kreditne olakšice na 4 % i stope na depozitne olakšice na 2 %, tako da je čitav koridor kamatnih stopa povećan za 25 baznih poena (0,25 %).

Povećanje kamatne stope NBS znači i da će za klijente banaka poskupeti krediti u dinarima.

„Izvršni odbor je procenio da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije iznad očekivanja, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova. Time Narodna banka Srbije nastoji da ograniči sekundarne efekte na inflaciona očekivanja i obezbedi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji, kao i da se, do kraja perioda projekcije, vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja“, navodi se između ostalog u saopštenju NBS.

Takođe, navodi se i da je IO imao u vidu da se geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini kroz visoke cene energenata i hrane, kao i dalje prisutne zastoje u globalnim lancima snabdevanja, odražavaju na dalji rast globalne inflacije.

„U takvim okolnostima, veliki broj centralnih banaka revidira naviše projekcije inflacije uz ocenu da su i dalje izraženiji rizici da bi inflacija mogla biti viša i postojanija od očekivane. Zbog toga su mnoge centralne banke, uključujući i najuticajnije – Sistem federalnih rezervi i Evropsku centralnu banku – proteklih meseci brže od očekivanog zaoštravale svoje monetarne politike. Navedeni faktori mogu uzrokovati da izgledi globalnog privrednog rasta budu nepovoljniji, utičući pritom i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i usmeravanje globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama“, kažu u NBS.

Međugodišnja inflacija u Srbiji je u junu iznosila 11,9 %, od čega je oko 70 % i dalje posledica rasta cena hrane i energenata.

Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u junu iznosila 6,7 % međugodišnje.

Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

Što se tiče ekonomskog rasta, Narodna banka Srbije i dalje projektuje da će rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biti u rasponu 3,5–4,5 %.

Takođe, Izvršni odbor procenjuje da aktuelno pooštravanje domaćih monetarnih uslova neće imati značajan negativan efekat na ekonomska kretanja.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. septembra.

I. S.

- Advertisement -