Šta Zapadni Balkan može da očekuje na samitu EU, koji se održava krajem ove sedmice? Da li će te zemlje na putu ka EU prestići Ukrajina i Moldavija? Evo nekih izvoda iz nemačke štampe.
„Ukrajina bi trebalo da uđe, ali i Zapadni Balkan – ovim zahtevom, nekoliko zemalja, pre svega Austrija, povećalo je pritisak pred ključni samit EU o politici proširenja u četvrtak u Briselu“, piše berlinski tazi citira austrijskog ministar spoljnih poslova:
„Ne smemo da ostavljamo utisak da postoji društvo dve klase, upozorio je Aleksander Šalenberg tokom konsultacija sa svojim kolegama iz EU u Luksemburgu. Njegova vlada na samitu EU očekuje jasan signal istoku, ali i jugoistoku. Ne treba ostavljati utisak da su Ukrajina i Moldavija u brzoj traci“.
Za približavanje Zapadnom Balkanu izjasnila se i Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke, piše Erik Bonze za taz.
„EU se suočava sa istorijskim trenutkom. Ne pozvati u EU Ukrajinu ili Moldaviju bila bi fatalna odluka, ali ne treba zaboraviti ni zemlje poput Albanije i Severne Makedonije, koje godinama čekaju pristupne pregovore“, prenosi reči nemačke ministrke ovaj list i to potkrepljuje njenom izjavom na Tviteru:
„Moramo konačno preduzeti sledeće korake i na zapadnom Balkanu inače će to učiniti Rusija“.
Predsednik Saveta EU Šarl Mišel je neposredno pre samita EU u četvrtak sazvao samit o zapadnom Balkanu.
Taz se pita: „Ali šta će desiti ako tamošnje države ne mogu da se dogovore o konkretnim koracima? Hoće li tada biti blokiran i status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju? Niko se u Briselu ne usuđuje da prognozira, čak ni Komisija EU nije sigurna u ishod“.
Briselske vlasti su u petak preporučile da se Ukrajini i Moldaviji dodeli željeni status kandidata. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen obrazložila je odluku rekavši da je Ukrajina već usvojila 70 % pravila EU. „Ukrajinci su spremni da ginu za evropsku perspektivu“, rekla je Fon der Lajen i dodala da u toj zemlji ima još mnogo toga da se uradi, kada je u pitanju borba protiv korupcije i osnovnih prava.
Ovaj list podseća: „Ukrajina je u ponedeljak potvrdila zabranu najveće opozicione stranke – jer je previše bliska Rusiji. Pored toga, ograničila pristup ruskim knjigama i ruskoj muzici“ i konstatuje: „Na sastanku ministara spoljnih poslova EU, međutim, to nije igralo nikakvu ulogu. Pored pristupanja EU, glavna briga je bila prehrambena kriza, koju je izazvala blokada ukrajinskog izvoza žitarica u Crnom moru“.
I. S.
