Pjer Košar: „Srbija da zauzme zajedničku poziciju sa EU oko rata u Ukrajini“

Ambasador Francuske Pjer Košar izjavio je da je francuski predsednik Emanuel Makron još u decembru prošle godine rekao da će Zapadni Balkan biti jedan od prioriteta tokom francuskog predsedavanja EU i naglasio da je evropska perspektiva ponuđena zemljama regiona, ali da ona mora da bude biti iskrena, sa jasnom dinamikom.

Košar je konferenciji „Evropa nakon predsedničkih izbora u Francuskoj“ ocenio ponekad u javnom mnjenju u zemljama Zapadnog Balkana postoji „određeni zamor od proširenja“.

On je istakao da mu je drago što je to naglasio i nemački kancelar Olaf Šolc, koji je u sredu ugostio predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.

Dinamika procesa pridruživanja, kako je ocenio Košar, nije povezana sa ratom u Ukrajini, jer je sve to rečeno i mnogo ranije.

Pridruživanje je „zahtevan i dugorajan proces“, naglasio je Košar i sugerisao kako svi zajedno treba da se potrude da to bude prijemčivije za javno mnjenje.

Košar je istakao da se od vlasti na Zapadnom Balkanu i Srbije očekuje da postignuća budu veća i opipljivija za građane i da se na osnovu toga crpi dinamika za EU.

Govoreći o odnosu Srbije prema ratu u Ukrajini Košar je naveo da „postoji potreba za usklađivanjem pošto je Srbija kandidat za članstvo u EU“ i dodao je da je „normalno“ insistiranje na zajedničkoj viziji.

Košar je ocenio je da je Srbija „prepoznala da je invazija na Ukrajinu kršenje njenog teritorijalnog intregriteta“ i naglasio važnost što je Srbija glasala „sa ogromnom većinom zemalja“ u Ujedinjenim nacijama.

„To je priznanje pretnji sa kojima smo suočeni kada je reč o ratu koji Rusija vodi protiv suverene države“, rekao je Košar.

On je naglasio da Srbija treba da zauzme „zajedničku poziciju“ sa zemljama EU kada je u pitanju odgovor na rat u Ukrajini.

Ocenio je da je napad Rusije na Ukrajinu „promenio pejzaž“ predsedavanja Francuske Savetom EU i dodao da je tokom tog perioda EU uspela da pruži „snažan odgovor“ na agresiju Rusije.

Naveo je da je usvojen set sankcija osmišljenih s namerom da se smanji mogućnost Rusije da finansira rat.

Košar je rekao da je Francuska još pre rata Ukrajini jasno istakla da će tokom njenog predsedavanja Evropskom unijom (EU) biti snažnija i suverenija Evropa i da se razvija osećaj pripadnosti građana EU.

Zamenica ambasadora Nemačke Dorotea Gizelman navela je da je primećen „zaokret u geopolitici koji je relevantan za Zapadni Balkan i koji predstavlja strateški izbor kada je reč o pristupanju EU“.

Ona je podsetila je na reči nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok tokom posete Beogradu da „treba zauzeti stranu, a ne držati se po strani“ i istakla da joj je drago što može da primeti da „izraze posvećenosti“ Srbije.

Ocenila je da su razgovori Vučića i Kurtija sa nemačkimj kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu prilika za nastavak razgovora o bitnim pitanjima u regionu i Evropi.

Direktor Fondacije Fridrih Ebart Maks Brendle istakao je da mu je veoma drago što konferencija ne nosi naziv „Evropa posle Emanuela Makrona“, jer mogu da budu nastavljenje reforme unutra EU, ali i proces proširenja na Zapadnom Balkanu.

Istakao je da ne bi bilo dovoljno da se nastavi kao do sada, jer EU mora da prevaziđe strukturne blokade sa kojima je suočena, jer je proces proširenja previše spor i nema dovoljno političke volje i zbog napada Rusije na Ukrajinu, koji je promenio spoljnu bezbednosnu politiku širom Evrope.

Brendle se, kako je rekao, nada da će zbog svih tih dramatičnih događaja EU i Zapadni Balkan naći političku volju i energiju da se još više potrude.

I. S.

- Advertisement -