Ekonomisti Srbije: „Robne rezerve Srbije skromne, s obzirom na situaciju treba ih povećati“
Ivana S.
Objavljeno 24/02/2022
Stanje na zalihama državnih robnih rezervi je znatno skromnije nego što je to bio slučaj pre tridesetak godina, i s obzirom na rast cena hrane i krizu u odnosima dva velika proizvođača prehrambenih proizvoda, te rezerve bi trebalo podići na znatno veći nivo, nego što je sada slučaj, smatra stručna javnost Srbije.
Republička direkcija za robne rezerve je početkom meseca povećala zalihe, koje mogu da zadovolje tromesečne potrebe stanovništva u slučaju vanredne situacije, koja bi uzrokovala poremećaje na tržištu. Povećane su zalihe pšenice, kukuruza, ulja, šećera kao i energenata. Kada je reč o prehrambenim proizvodima iz uvoza zalihe pirinča, pasulja i soli su uvećane, tako da će moći da zadovolje potrebe za duže od tri meseca. U slučaju da dođe do nepredviđenih okolnosti nadležni u Srbiji su spremni da zaštite domaće tržište carinskom politikom i sprečavanjem izvoza strateških prehrambenih proizvoda.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Danas da je s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo, kada je reč o cenama hrane i mogućim nestašicama u slučaju krize, neophodno da se nivo robnih rezervi u Srbiji podigne na znatno viši nivo nego što je to sada slučaj.
Nekada su državne robne rezerve imale znatno veći potencijal nego što je to sada slučaj. Naša zemlja ima dosta iskustva sa robnim rezervama još iz perioda kada smo bili u drugačijem društveno-političkom sistemu kao i u periodu devedesetih. Svojevremeno su postojale strateške robne rezerve za slučaj vanrednih okolnosti i tržišne u slučaju poremećaja cena životnih namirnica. Nakon 2000. godine nivo robnih rezervi je počeo rapidno da se smanjuje pod raznim izgovorima. Jedan od njih je bio da će Srbija vrlo brzo postati član Evropske unije do čega nije došlo. Sada se suočavamo sa rastom cena hrane tako da bi trebalo da povećamo robne rezerve. S obzirom da je odlučeno da one podmiruju potrebe za tri meseca, bitno je orijentisati se na nabavku onih, koje su najvažnije kako ne bi došlo do rasipanja sredstava, ističe Prostran.
Prema njegovim rečima, prehrambeni proizvodi, koji bi obavezno trebalo da se nađu u robnim rezervama su pšenica, kukuruz, ulja, šećer, brašno, jedna vrsta mesa i mleko u prahu, a od robe iz uvoza pasulj, pirinač i so.
Trenutno situacija nije takva da bi morala da se donese odluka o zabrani izvoza strateških prehrambenih proizvoda ali bi svakako trebalo voditi računa da ne bude preteranog odliva hrane iz zemlje, kako bi u svakom trenutku mogle da se podmire potrebe domaćeg tržišta, navodi Prostran.
I. S.
