Izvori iz Brisela: „U 2022. godini treba sagledati kako izvući Zapadni Balkan iz zastoja“

U idućoj godini bi trebalo da se sagleda šta Evropska unija, uz podršku više angažovanog Vašingtona, može da učini da se Zapadni Balkan izvuče iz zastoja, naročito kada su u pitanju preteće zaoštravanje u Bosni i Hercegovini i blokada u pregovorima Beograda i Prištine, navode diplomatski izvori u Briselu.

U viđenju promena u svetu tokom 2021. godine to predočava i šef evropske diplomatije Žozep Borel, koji je upozorio da su „sve češća retorika i potezi, koji dele ljude na Zapadnom Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini, omeli napore da se šest zemalja regiona približi evropskoj budućnosti“.

Borel je to stavio do znanja u osvrtu na zbivanja u 2021. godini, ocenivši da je to bila godina krupnih promena i prestrojavanja „u kojoj su zamah dobile politike moći, koje su neprestano postavljale izazove Evropskoj uniji i njenim vrednostima“.

Nova administracija u Vašingtonu imenovala je i nove izaslanike, iskusne poznavaoce Zapadnog Balkana, sa ciljem da se snažnije uključi u rad na „nedovršenim poslovima“ u regionu.

Ipak, očekuje se da se vidi i kakva će biti politika nove nemačke vlade, koja je za Balkan oduvek važna.

Treba očekivati, veruju izvori u EU, i da će francuski predsednik Emanuel Makron, koga u aprilu čekaju izbori, učiniti nešto više da region prevaziđe „nove napetosti“, kako je i sam istakao, obrazlažući program francuskog predsedavanja Unijom od 1. januara.

Šef francuske države je upozorio da se na Zapadnom Balkanu „istorija vraća“ i da je to „ponekad i tragično“.

Zvaničnici u Savetu ministara EU rekli su da su članice Unije i Evropska komisija takođe veoma zabrinuti zbog opšteg slabog napretka Zapadnog Balkana kada su u pitanju ključne reforme u oblasti vladavine prava i osnovnih sloboda.

Kao najteži problem, uz krizu u Bosni i Hercegovini, vidi se i blokada u pregovorima Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.

Godine dijaloga uz posredstvo EU nisu dovele do napretka, a izvori u Briselu su saglasni da je velika kočnica politika sadašnje vlade u Prištini koja odbija da sprovede ono što je i kosovski parlament usvojio, a EU potvrdila, Briselski sporazum, koji predviđa formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Taj dokument za Evropljane i Amerikance ima snagu međunarodnog sporazuma, što opovrgava kosovski premijer Aljbin Kurti, čija je politika izgleda usmerena na očuvanje podrške pristalica u zemlji, i po cenu suprotstavljanja međunarodnim činiocima.

Kurti je nedavno u Briselu došao u otvoreni sukob sa Borelom, koji mu je pred novinarima predočio da vodi pogrešnu politiku i da mora sprovesti sve utanačeno u dijalogu Beograda i Prištine.

Kosovo je još 2008. proglasilo nezavisnost, a „do sada nije izašlo na videlo šta se dalje može učiniti, kad su u pitanju vlasti i albanski političari u Prištini, kao i kada na to pitanje treba da daju odgovore one zapadne države koje su to priznale, odobrile, prihvatile“, prenosi razmišljanje u EU jedan evropski diplomata.

Blokada je potpuna pošto vrh vlasti u Prištini sada odbija da sprovede Briselski sporazum, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić traži da EU kaže šta Beograd, koji je umnogome ispunio dogovore iz tog sporazuma, dobija za to, a naročito kada, odnosno koji je to datum kada može da očekuje ulazak u EU.

Sagovornici u Briselu dodaju da Vučić uporno ponavlja da ne može Priština da dobije sve, a Srbija ništa.

Otuda i to da Vučić okleva, ili da ne želi brzo da sprovede ključne stavke u pregovorima o članstvu u EU, koje se tiču vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, suzbijanja korupcije, slobode medija i izražavanja, u čemu možda, kao i neki drugi vladajući političari u regionu, vidi i opasnost po održanje sopstvene vlasti, utisak je izvora u EU.

Istovremeno se velika netrpeljivost i govor mržnje i dalje ogledaju u odnosu vlasti prema opoziciji i nezavisnim medijima, kao i prema kritici, koja stiže iz EU, posebno iz Evropskog parlamenta.

Kako se to vidi u Briselu, za ključne članice EU, posebno za Nemačku, a isti je i stav SAD, Srbija ne može da postane članica Evropske unije ako ne uredi odnose sa Kosovom tako da to bude neki vid priznanja samostalnosti Prištine, odnosno dogovor, koji postignu dve strane i „prihvati međunarodna zajednica“.

To je i dalje „uslov svih uslova“, čak i ako Srbija ispuni sve kriterijume iz Kopenhagena i postane delotvorna demokratija sa tržišnom privredom, sposobna da se nadmeće sa ekonomijama Unije na jedinstvenom evropskom tržištu.

- Advertisement -