Nuklearna elektrana u Srbiji bi nas koštala oko 5 milijardi evra

Srbija je danas, jedna od retkih zemalja u okruženju koja u redovnim okolnostima ne mora da uvozi struju. Naprotiv, kapaciteti koje imamo su dovoljni da proizvode i viškove za izvoz, ali bi nam nuklearka mogla obezbediti i dodatnu stabilnost, i profit. Mnogi istovremeno tvrde da Srbija nema te pare, jer nuklearka navodno vredi i više od 10 milijardi evra, ali se od stručnjaka moglo čuti da bi Srbija mogla da kupi udeo od 5 do 10 % u nekoj nuklearki u regionu.

U našem okruženju one postoje u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Sloveniji.

– Njihovi protivnici navode akcidente, pre svega u Černobilju, ali to su neopravdani strahovi. Navode i da Srbija nema kadar za taj poduhvat, ali ja tvrdim da imamo dobre inženjere, koji sa dobrom obukom u svetu mogu da postanu vrsni stručnjaci – kaže za Blic inženjer i stručnjak za energetsku efikasnost Miloš Zdravković za koga ne postoji dilema oko pitanja „Treba li Srbiji nuklearka?“.

Naš sagovornik smatra da bez njih u budućnosti Srbija ne može da računa na stabilan i efikasan energetski sistem.

– Preduslov da se one grade jeste da se ukine moratorijum, a benefiti su nesporni. Dobijanje energije iz nuklearki je značajno jeftinije i pouzdanije, a to je investicija koja je već srednjoročno isplativa, ne dugoročno – dodaje Zdravković.

Kada govori o ceni investicije navodi primer, ali dodaje i da je cena od 10 i 15 milijardi evra „prenaduvana“.

– Ugovor koji je objavljen između ruske kompanije i turske oko gradnje nuklearke sa 4 reaktora, snage 1,25 gigavata je 19 milijardi evra. Ako bi mi gradili sa jednim, onda taj iznos podelite sa četiri i dobićete cenu. Na prvi pogled to jeste velika investicija, ali moramo da kažemo da je kilovat proizveden iz nuklearke značajno jeftiniji u odnosu na onaj iz termoelektrana – rekao je Zdravković.

Jelica Putniković, urednica portala „Energija Balkana“ kaže da alternativa srpskim termoelektranama još nije na vidiku, jer još uvek nema nekog drugog stabilnog izvor energije.

– Za nas je rano da 2050. godine ugasimo sve termoelektrane, jer će Indija i Kina ugalj sačuvati do 2060. godine, odnosno 2070. godine, a iako imaju mnogo više novca i izgrađene nuklearne zelene kapacitete. Mi sada imamo razne stavove o kimatskim promenama, gde svi upiru prst u ugalj kao zagađivač, a niko ne pominje druge zagađivače. A termoelektrane, ako se dovedu do najviših standarda onda mogu da budu alternativa – zaključila je Putniković.

Srbija ima struje i za izvoz

Srbija godišnje u proseku proizvede 35.000 gigavat-časova električne energije. Istovremeno potrošimo između 34.200 i 34.300 gigavat-časova. To praktično govori da je imamo nešto i za izvoz.

Posmatrajući region situacija se dosta razlikuje. Hrvatska uvozi struju, a iako je suvlasnik u nuklearki Krško u Sloveniji. Crna Gora uvozi polovinu svojih potreba za strujom, a Severna Makedonija uvozi čak 70 % potreba.

U Grčkoj je situacija specifična, oni imaju višak struje tokom zime, a manjak tokom leta. Dovoljno struje nemaju ni Bugari, koji takođe imaju nuklearku, ali nedovoljnog kapaciteta, i činjenicu da je to najstarija nuklearka u Evropi.

S druge strane, Republika Srpska takođe ima dovoljne kapacitete, a stabilan sistem ima i Mađarska.

- Advertisement -