Srbija je, posle pauze od dve godine, otvorila još jedan EU klaster, koji sadrži četiri poglavlja.
Šta otvaranje ovog klastera znači za Srbiju i njenu evropsku budućnost?
U protekle dve godine, promenjena je metodologija Evropske Komisije, pa je Srbija konačno otvorila jedan klaster – koji sadrži četiri poglavlja.
Šta su zapravo klasteri i kakve poruke otvaranjem klastera 4 EU šalje Srbiji?
Od 35 poglavlja koje je Srbija trebalo da ispuni kako bi postala članica EU do sada su zatvorena samo 2. Danas, umesto poglavlja imamo 6 klastera, koji se tiču vladavine prava, tržišta, ekonomije, zelene agende, poljoprivrede i spoljnopolitčkih odnosa.
Slobodan Zečević, sa Instituta za evropske studije objašnjava šta je u stvari klaster.
„Klaster je u stvari grozd. Imate grozd, koji sadrži određena poglavlja, odnosno oblasti u kojima Srbija treba da uskladi svoje zakonodavstvo Evropskoj Uniji“.
On je rekao da je ova promena, sa poglavlja na klastere uvedena kako bi građani razumeli bolje proces pristupanja EU.
„Sa jedne strane klasteri su uvedeni da građani lakše razumeju ceo proces. Lakše je zapamtiti 6 klastera nego 35 poglavlja, sa druge strane treba da načini ceo proces efektivnijim“.
Ono što je značajno je što je nakon dve godine stagnacije Srbija je ponovo dobila vetar u leđa na evropskom putu.
Strahinja Subotić, iz „Centra za evropsku politiku“ kaže da je to bitna stvar.
„Ovo je značajna vest. S obzirom da smo do sada imali jedan otvoreni klaster. Ovo je dobrodošao iskorak kojim se prepoznaje, da je Srbija uradila određeni posao, koji se tiče zakonodavnog usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU“.
Otvaranje klastera je dobar korak napred, ali njihovo zatvaranje predstavlja teži deo posla.
