5 vrsta povrća koje najviše pomažu posle 50. godine
Povrće je uvek prvo na listi namirnica koje preporučuju nutricionisti. Obezbeđuje telu vitamine, minerale, fitonutrijente i druge supstance, koje pomažu u borbi protiv raznih bolesti, ugljenih hidrata i proteina. Povrće može pomoći u borbi protiv određenih bolesti povezanih sa starenjem.
Istraživanja su pokazala da je povećani unos povrća, posebno zelenog, najbolji način da poboljšate svoje zdravlje u svakom životnom dobu, a posebno nakon 50. godine.
Ovih 5 vrsta povrća će Vam pomoći da uživate u životu punim plućima i u starosti, pa ih što pre uključite u svoj svakodnevni jelovnik:
Spanać
Spanać sadrži vitamin A i karotenoidne pigmente lutein i zeaksantin, a ove supstance igraju važnu ulogu u zaštiti oka od oštećenja izazvanih izlaganjem suncu i sprečavanju promena na oku izazvanih starenjem. Imaćete koristi za zdravlje očiju bez obzira na to da li jedete spanać svež, konzerviran ili zamrznut.
Kelj
Kelj je povrće sa niskim sadržajem oksalata i bogato kalcijumom. Oksalati su supstance koje sprečavaju apsorpciju kalcijuma, pa je stoga povrće koje je istovremeno bogato kalcijumom i „siromašno“ oksalatima ključno za zdrave kosti. Adekvatan unos kalcijuma i vitamina D je ključan za izgradnju i održavanje jakih kostiju. Posle 50. godine, mineralna gustina kostiju počinje da se znatno smanjuje, jer proces razgradnje prevazilazi proces izgradnje kostiju. I to nas čini sklonijim bolestima, kao što je osteoporoza. Ako ne volite da dodajete kelj u salate, pokušajte da od njega napravite čips tako što ćete listove kidati na manje komade, poprskati ih maslinovim uljem i zapeći u rerni dok ne postanu hrskavi. Druga opcija je da dodate kelj u smutije, koje pripremate za doručak ili užinu.
Zelena salata
Uvreženo je mišljenje da zelena i ajsberg salata nemaju veliku nutritivnu vrednost, ali je to potpuno pogrešno. Različite vrste zelenih lisnatih salata sadrže priličnu količinu vitamina A, kalijuma i vlakana. A s obzirom na to da zelenu salatu vole gotovo svi, da je dostupna i pristupačna, to je zapravo najlakši način da povećate konzumiranje povrća. Osim toga, zelena salata sadrži manje od 10 kalorija po šoljici, pa je pogodna i za održavanje optimalne telesne težine, što postaje sve teže nakon 50. godine. Pored pripreme salata, pokušajte da koristite listove zelene salate za pripremu takosa ili prolećnih rolnica.
Brokoli
Antiinflamatorna dijeta je najbolji način da zaštitite zglobove, a brokoli Vam može pomoći u tome. Sadrži supstancu koja se zove glukozinolat, a prema istraživanjima iz 2017. glukozinolati mogu da spreče uništavanje hrskavice i tako zaštite zglobove. Unos brokolija možete povećati na različite načine, bilo da ga umačete u sos, dodajete u supe i čorbe ili u prelive za testeninu.
Blitva
Poslednje povrće na ovoj listi je blitva. Tamnozeleno lisnato povrće u takozvanoj MIND dijeti (Mediterranean-DASH Intervention for Neurodegenerative Delay) preporučuje se kao hrana koju treba jesti svaki dan. MIND dijeta počiva na temeljima DASH i mediteranske dijete, sa dodatnim naglaskom na hranu, koja je povezana sa boljim kognitivnim funkcijama i odloženim kognitivnim padom. Nasumično kontrolisano ispitivanje ishrane MIND, objavljeno 2021. u časopisu „Contemporary Clinical Trials“, potvrđuje da tamnozeleno lisnato povrće (koje predstavlja okosnicu ishrane) ima veliki zaštitni efekat protiv bolesti povezanih sa starenjem, kao što su demencija i Alchajmerova bolest.
I. S.