4 najčešće zablude o štednji

Osim toga, klijenti često ne žele da se osvrću, jer ne žele da se osećaju krivim za prošlu potrošnju, niti da budu osuđeni zbog toga.

Umesto da se osvrćete na svaku transakciju u prošloj godini, pogledajte prošlomesečnu potrošnju, da biste dobili dobre procene za svoje prosečne mesečne troškove.

Osim toga, navedite sve veće, ređe troškove, koje očekujete tokom sledeće godine, poput poreza na imovinu, godišnjih odmora, prazničnih poklona i godišnjih donacija, i napravite plan kako ćete ih finansirati.

Nastojte da Vaš početni budžet bude najbolja pretpostavka i planirajte da prilagodite svoj budžet tokom prvih nekoliko meseci, kako biste ga „fino podesili“.

2. Ako ne pratite svaki dinar, to se ne računa

Natali ukazuje da je mnogo puta videla da budžeti propadaju, jer su bili previše detaljni, 12 dolara za kafu, 26 dolara za ručak, 38 dolara za brzu hranu, 336 dolara za namirnice, itd.

Da biste efikasno budžetirali i dugoročno ga se pridržavali, razmislite o tome da imate 10 do 15 „širokih kategorija“.

Ovo vam neće samo olakšati praćenje i kategorizaciju troškova, već će vam i dati malo više slobode da živite u ovom trenutku i imate određenu fleksibilnost u širim granicama vašeg budžeta, savetuje ona.

3. Čuvajte dok „ne zaboli“

Štednja za vašu budućnost je važna, ali nije važnija od vašeg sadašnjeg života. I svakako ne mora da „boli“ da bi bio efikasan. U stvari, što manje boli, veća je verovatnoća da ćete se toga pridržavati.

Umesto „da štedite dok vas ne zaboli“, fokusirajte se na pronalaženje prave ravnoteže između uživanja u životu danas i uštede za budućnost, kako biste dugoročno ostvarili održiv napredak.

4. Planirajte svoje troškove prema potrebama ili eliminišite želje

Ovaj filter o potrošnji zasnovan na presudama često rezultira osećajem krivice, zbog potrošnje, a stvaranje budžeta, koji smanjuje sve „želje“, znači da će dugoročno ostati praktično nemoguće.

Neuspešne dijete ne funkcionišu, kao ni budžeti.

Umesto da na svaki trošak gledate kao na „potrebu“ ili „želju“, filtrirajte svoju potrošnju kroz drugi objektiv koji se zove „cena po sreći“.

To je način da procenite koliko sreće (ili zadovoljstva ili vrednosti) dobijate od svakog potrošenog dinara.

Dok tražite načine da smanjite potrošnju i nađete dolare za svoje ciljeve, razmislite o tome da zadržite troškove, koji pružaju veliku sreću i pokušajte da eliminišete one, koje vas čine manje srećnim.

Na primer, mogli biste odlučiti da svraćanje u lokalni kafić i uzimanje šolje tople kafe na putu do posla donosi dosta sreće, a plaćanje više muzičkih usluga zapravo ne donosi toliko sreće. Ili obrnuto.