2021. godinu obeležili: 30 evra, inflacija, počela gradnja metroa, NIS preuzeo Petrohemiju

U pokušaju da ublaži posledice, koje je na ekonomiju i životni standard stanovništva ostavila pandemija korona virusa, Vlada Srbije se odlučila da iz državne kase novčano pomogne, kako građanima, tako i privredi.

Vlast je koristila svaku priliku da istakne svoje zasluge za „velike ekonomske uspehe Srbije“, u situaciji u kojoj se svet suočava sa opakom pandemijom, među koje ubraja i izgradnju gasovoda „Balkanski tok“, početak radova na izgradnji „Beogradskog metroa“ i udomljavanje pančevačke „Petrohemije“, koja je prodata Naftnoj industriji Srbije, koja je pak u vlasništvu ruskog državnog giganta Gasproma.

Ipak, i pored truda vlasti i njoj naklonjenih medija, da se sve prikaže kao „trijumf politike predsednika Vučića“ u protekloj godini na ekonomskom planu smo zabeležili i poskupljenje struje za domaćinstva, enormni skok cena za privredu zbog krize sa snabdevanjem strujom u Evropi, poskupljenje prehrambenih proizvoda i taksi, najveću inflaciju od 2013. godine i neviđeni kolaps elektroenergetskog sistema zbog nemara nadležnih u EPS-u koji je skupo koštao to preduzeće, ali i građane Srbije.

Startovao „Balkanski tok“

Prvog dana 2021. godine predsednik Aleksandar Vučić otvorio je gasovod „Balkanski tok“ u Srbiji. Na taj način Srbija je dobila drugi pravac iz koga se snabdeva ruskim gasom, pored onog iz Mađarske.

Taj gasovod je nastavak „Turskog toka“ na teritoriji Evrope i do Srbije dolazi iz pravca Bugarske. Pored toga što obezbeđuje plavi energent za potrebe domaćinstava i industrije u Srbiji preko teritorije naše zemlje „Balkanskim tokom“ se obavlja i tranzit ruskog gasa ka Mađarskoj.

Poskupela struja za domaćinstva

Od 1. februara cena struje za domaćinstva poskupela je za 3,4 %. Saglasnost za povećanje na zahtev Elektroprivrede Srbije dala je Agencija za energetiku u decembra 2020. godine.

Usvojen treći paket ekonomske pomoći

Vlada Srbije usvojila je treći paket ekonomskih mera pomoći građanima i privredi, koji je vredan 249 milijardi dinara.

Ova pomoć bi trebalo da smanji negativne posledice pandemije korona virusa, da sačuva radna mesta, kao i da „građani prežive ova teška vremena“, objasnila je 12. februara premijerka Srbije Ana Brnabić i dodala da treći paket daje podršku ne samo privredi, već i punoletnim građanima, a posebno penzionerima.

Protestovali strani radnici na izgradnji naselja „Beograd na vodi“

Na izgradnji projekta „Beograd na vodi“ zaposleni su radnici sa raznih strana sveta, a dvadesetak njih je u martu odlučilo da potraži svoja prava i to na nekoliko jezika. Na pet-šest jezika, radnici su ispred sedišta preduzeća „Beograd na vodi“ tražili neisplaćenu zaradu za tri meseca. To, inače, nije bio prvi put da se strani građevinski radnici žale na loš tretman poslodavaca u Srbiji.

30 evra

Krajem proleća počelo je prijavljivanje punoletnih građana za pomoć od dva puta po 30 evra. Svim građanima koji su na nju imali pravo novčana pomoć države zbog epidemije korona virusa u Srbiji isplaćena je tokom maja.

Tada je novac legao i svima koji su se vakcinisali. Njima je iz budžeta leglo još po 3.000 dinara.

Inflacija

Potrošačke cene u Srbiji su u maju povećane za 3,6 %, saopštio je Republički zavod za statistiku. To je bila prva naznaka ubrzavanja rasta cena, koje će uslediti u ostatku godine. Pravo stanje postalo je očigledno već u septembru, kad je registrovana najviša inflacija još od 2013 – 4,3 %, što će do novembra narasti do aktuelnih 6,5 %.

Zbog nemara EPS ceo oktobar uvozio struju

Elektroprivreda Srbije je bila prinuđena da uvozi struju tokom celog oktobra, jer nije ugovorila kupovinu električne energije, pre početka remonta Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu.

Prema berzanskim izveštajima za oktobar, prosečna bazna cena bila je 201,34 evra za megavat sat, a prosečna cena u piku 222,73 evra. Minimalna dnevna bazna cena struje iznosila je 137 evra za megavat sat, dok je maksimalna cena dostigla ogromnih 327,44 evra za megavat sat.

Počela gradnja metroa

Radovi na izgradnji metroa u Beogradu počeli su u Makiškom polju, gradnjom infrastrukture i nasipa budućeg depoa. Beograd bi prema planu do 2030. godine trebalo da dobije dve linije metroa, dužine 42 kilometra sa 43 stanice, što će koštati od 4,4 do 4,6 milijardi evra.

Metro gradi kineska kompanija „Čajna pauer“, dok će francuski „Alstom“ raditi na obezbeđivanju vozova i opreme. Izgradnji metroa usprotivili su se građevinski stručnjaci, koji smatraju da trase prvih linija ignorišu saobraćajne prioritete. Istovremeno, ekološki aktivisti upozorili su da bi taj projekat mogao da ugrozi Makiš, kao najveće vodoizvorište Beograda.

NIS preuzeo Petrohemiju

Naftna industrija Srbije je preuzela HIP Petrohemiju, posle nekoliko bezuspešnih pokušaja privatizacije te kompanije u prethodnih šest godina.

Do sada je NIS imao vlasnički udeo od 20 % u Petrohemiji, a ugovorom o stateškom partnerstvu biće vlasnik 90 % akcija i obavezan je da u fabriku investira 150 miliona evra.

Kolaps Elektroprivrede Srbije

Kiša, sneg i loš kvalitet uglja, sa koga nije očišćeno blato, zaustavili su 12. decembra rad Termoelektrane „Nikola Tesla “ u Obrenovcu.

Zbog zastoja u proizvodnji struje, kidanja dalekovoda i ispadanja iz pogona 260 trafostanica, bez struje je ostalo oko 130.000 građana Srbije. Pun kapacitet TENT nije postigao ni deset dana nakon havarije, a samo za nedelju dana za interventni uvoz struje, bez troškova za kupovinu mazuta za bolje sagorevanje uglja, potrošeno je oko 60 miliona evra.

- Advertisement -