10 najboljih trikova za upravljanje vremenom ako radite u kancelariji

Pixabay

Mnogi radnici koji rade u kancelariji ne pokazuju previše zanimanja za strategije uštede vremena, jer računaju kako će na poslu provesti svojih osam sati i ne vide prednosti u tome da štede vreme. Međutim, upravljanje vremenom svima koristi, pa i onima koji imaju fiksno radno vreme.

Koristite li svoje radno vreme na bolji način, izbeći ćete stres, obavićete zadatke na vreme i razvićete bolje odnose s kolegama.

Blog Productivity 501 donosi svojih deset saveta za uštedu vremena u kancelariji.

1. Ako imate klizno radno vreme, upotrebite ga za optimizaciju vremena putovanja do posla. U većim gradovima pomeranjem radnog vremena za samo pola sata možete izbeći špic i skratiti vreme putovanja do posla na pola.

2. Saznajte šta je brže, stepenice ili lift. Ako imate manje od pet spratova za popeti se, stepenice su možda značajno brže od lifta. Možda ćete morati malo eksperimentisati, ali uštedite li minutu ili dve dnevno, to su sati na godišnjem nivou.

3. Ne preskačite ručak. Zvuči kontraintuitivno, ali preskakanje ručka neće vam uštediti vreme. Čovek nije dizajniran za to da bude produktivan kroz osam sati neprekidnog rada. Čak i pola sata pauze pomoći će vam da vratite fokus na produktivnost.

4. Ne čekajte stvari. Ako vašem računaru treba nekoliko minuta da se „podigne“, obavljajte neku drugu stvar za to vreme, umesto da sedite i čekate. Na primer, možete za to vreme proveriti pristiglu poštu, pospremiti sto, utvrditi plan za taj dan i tako redom. Samo nemojte sedeti i čekati, nego iskoristite to vreme za nešto što ionako morate obaviti.

5. Pripremite se za sutra. Pre nego što napustite radno mesto, upotrebite nekoliko minuta za pripremu sutrašnjeg dana. Zapitajte se čega se sada možete setiti, a da vam može uštediti vreme sutra. To može biti, na primer, neka kratka beleška koju ćete zapisati, brzi mejl kolegi s upitom za neku informaciju ili priprema nekih dokumenata koji će vam zatrebati sutra.

6. Isključite obaveštenja o imejl porukama. Većina ljudi prima imejl poruke tokom celog dana. Ne želite da vas računar obavesti o svakoj poruci elektronske pošte koja stigne. Ako je vaš posao takav da morate proveravati mejlove svakih 15 minuta, u redu, ali i tada možete pokušati organizovati rad tako da poruke čitate između obavljenih zadataka. Oporavak od prekida traje duže nego mislite. Radije obavite zadatak u 15 minuta, nego da trošite na njega pola sata, jer vas je prekinula dolazna pošta. Ako je nešto hitno u pitanju, onaj koji šalje mejlove trebalo bi da vas pozove.

7. Nemojte sedeti. Ako samo sedite ceo dan, bićete manje produktivni. Kratka šetnja će vam olakšati posao i pročistiti misli. Postoje li zadaci zbog kojih morate ustati od stola, rasporedite ih strateški kroz dan kako bi se odmorili od sedenja. Čak i nekoliko minuta stajanja za sopstenim stolom, dok čitate mejlove ili neku tabelu, je dobro.

8. Grupišite zadatke. Zadaci koji zahtevaju istu veštinu ili nivo koncentracije spadaju u istu grupu. Na primer, imate četiri zadatka koji traže visok nivo koncentracije – obavite ih sve u vreme kad vas niko neće prekidati. Ako vam koristi da za to vreme ugasite mobilni, učinite to i obavite ih odednom. Ako morate svog šefa nešto pitati, a nije hitno, pričekajte da se nakupi nekoliko pitanja.

9. Locirajte i eliminišite uska grla. Pokušajte se rešiti prepreka. Na primer, ako presporo kucate na tastaturi, naučite da koristiti svih deset prstiju. Tipkaćete verojatno celi život, pa vredi uložiti mesec dana u tu veštinu. Ako stalno morate pitati šefa kako rešavati situacije, počnite crtati dijagram prema tome kako vam je ranije savetovao da postupite. Ako vam je račuanr spor, možda možete zamoliti informatičara za reinstalaciju kako bi se ubrzao.

10. Upoznajte se s alatima. Većina aplikacija ima više mogućnosti nego što ćete ih ikad poznavati. Međutim, vredi utrošiti vreme na širenje znanja o njima. Alati poput MS Officea imaju ugrađene brojne kooperativne mogućnosti, za koje ljudi ne znaju. Na primer, Word omogućava slanje istog dokumenta različitim ljudima, koji će uneti svoje komentare i promene, a na kraju vi sve to možete spojiti u jedan dokument i zadržati promene koje želite. To je samo jedna od mogućnosti koje vam mogu uštedeti vreme.

Up Next

Da li jedete previše zato što ste impulsivni?

Don't Miss

Kako dekorisati enterijer u stilu sedamdesetih?

Click to comment

Konačno utvrđena visina Mont Everesta

Photo: Unsplash

Mont Everest je nešto viši nego što se ranije smatralo, sudeći prema zajedničkom kinesko-nepalskom merenju, koje je rešio dugogodišnji spor oko visine najvišeg vrha na svetu, koji se prostire duž zajedničke granice ovih zemalja.

Planinski vrh Everest dobio je ime po britanskom geodetu iz kolonijalnog doba Džordžu Everestu, koji ga nikada nije ni video. Vrh je planinskog lanca Himalaja u Aziji nalazi se na granici između zone Sagarmata u Nepalu, i autonomne regije Tibet u Kini.

Na Mont Everest prvi su se popeli novozelandski alpinista i istraživač Edmund Hilari i nepalski šerpas Tenzing Norgaj 1953. godine. Danas je penjanje na Everest masovna pojava. Ovu najvišu tačku na planeti samo u toku 2017. godine popelo se 678 ljudi, dok je šestoro preminulo pre cilja. Masovna poseta penjača ovu planinu učinila je i najvišom deponijom na svetu.

Zvanični Katmandu i Peking su se dugo sporili oko tačne visine Mont Everesta, ali nakon što su i jedni i drugi poslali ekspediciju geodeta na vrh, složili su se da je zvanična visina Mont Everesta 8.848,86 metara (29.032 stopa) iznad nivoa mora. To je nešto više od njihovih prethodnih merenja.

Visina Everesta bila je predmet merenja još 1808. godine kada su Britanci, dok su vršili kolonijalnu upravu nad Indijom, započeli veliko trigonometrijsko premeravanje Indije, kako bi utvrdili lokacije i nazive najviših svetskih planina. Počeli su od južne Indije i napredovali prema severu noseći velike teodolite od kojih je svaki bio težak po 500 kg i nosilo ga je po 12 ljudi. Međutim, Nepal nije dozvolio Britancima ulazak u zemlju zbog sumnje o mogućoj agresiji i špijunaži, u strahu od aneksije.

Ipak, 1847. godine Britanci su započeli detaljna posmatranja himalajskih vrhova sa osmatračkih stanica na udaljenosti do 240 km. Sledeće godine, glavni britanski geodetski nadzornik Indije, Endru Voa, izvršio je posmatranja iz stanice Savajpor, locirane na istočnom kraju Himalaja. Naredne godine Voa je poslao Džejmesa Nikolsona, koji je obavio dva uspešna posmatranja iz Džirola sa udaljenosti od 190 km, potom i drugih 30 posmatranja sa pet lokacija od kojih je najbliža bila 174 km.

Ne uzimajući u obzir lom svetla koji ne daje tačne podatke, utvrđeno je da je približna visina Mont Everesta 9.200 metara nadmorske visine.

Godine 1852, Radhanat Sikdar, indijski matematičar i merač iz Bengala, stacioniran u glavnom sedištu premeravanja u Dehradunu, prvi je, trigonometrijskim proračunima baziranim na Nikolsonovim podacima, identifikovao Everest, kao najvišu planinu na svetu sa 8.840 m (29.002 ft). Merenja su vršena u stopama i utvrđeno je da je Vrh XV (Everest) visok tačno 29.000 ft (8.839,2 m), ali javno je objavljena visina od 29.002 ft (8.839,8 m). Kako bi se izbegao utisak da je visina Everesta samo procena, na utvrđenu visinu dodate su dve stope (61 cm), to je bilo 1856. godine.

Nepal je ranije za svoje merenje koristio na procenu od 8.848 metara koje je izvršeno za istraživanje Indije 1954. godine, koje je uključivalo sneg koji leži u piramidi na vrhu stene. Ovo se dugo vremena smatralo „zvaničnom“ visinom.

Kinesko merenje 2005. godine utvrdilo je da je visina stene vrha – poznata kao Čomolungmu i Sagarmarta na lokalnim jezicima – bila 8.844,43 metra (29.017 stopa), oko 3,7 metara (11 stopa) manje od procene iz 1954. godine.

Nepal, koji je dom još sedam od 14 najviših vrhova sveta, poslao je svoj prvi tim geodeta u maju prošle godine da izmeri Everest. Vladini zvaničnici rekli su za Bi-Bi-Si pre deset godina da se osećaju pod pritiskom Kine, da treba da prihvate kinesku visinu i zato su odlučili da odu na novo merenje kako bi „jednom zauvek izmerili visinu“.

Kineski geodeti su se potom popeli na vrh u proleće 2020. godine, kada su obe zemlje zatvorile planinu za druge penjače zbog pandemije korona virusa.

Damodar Dhakal, portparol nepalskog odeljenja za istraživanje, rekao je da su nepalski geodeti koristili globalni navigacioni satelitski sistem da bi dobili „preciznu visinu“ ovog džinovskog vrha.

Obe zemlje su poslale timove da se popnu na planinu koristeći GPS i trigonometriju kako bi napravili konačne proračune.

„Kada je geodetski reflektor postavljen na vrh, geodeti na stanicama oko vrha merili su rastojanje od šest tačaka do reflektora, što je značilo da se najmanje šest trouglova može izračunati da bi se odredila visina planine“, rekao je Jiang Tao, saradnik istraživač na kineskoj akademiji geodetskih i kartografskih podataka za China Daily.

Everest je „večni simbol… prijateljstva između Nepala i Kine“, rekao je nepalski ministar spoljnih poslova Pradip Kumar Gjavali, saopštavajući rezultate njihovih istraživanja u video pozivu sa svojim kineskim kolegom Vang Jijem. Tom prilikom su kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji i njegov nepalski kolega istovremeno pritisnuli dugme tokom virtuelne konferencije, a nova visina Evresta zasijala je na ekranu.

„Ovo je prekretnica u istoriji planinarenja koja će konačno okončati debatu o visini, a sada će svet imati jedan broj“, rekao je Santa Bir Lama, predsednik Nepalskog planinarskog saveza.

Da li je visina Mont Everesta konačna?

Razlog zašto bi novodogovorena visina mogla biti privremena je zato što se 2.900 km dugačak himalajski lanac nalazi na međi indijske i evroazijske tekstonske ploče, čijim je izdizanjem izazvanim njhovim sudarom Mont Everest i nastao, a njihovim stalnim guranjem Himalaji se uzdižu prosečno oko 1 cm svake godine.

Ranije su planinari sugerisali da je zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale, koji je u Nepalu 2015. godine usmrtio skoro 9.000 ljudi, mogao da promeni visinu Mont Everesta. Tom prilikom je oštećeno preko milion objekata i na Everestu je pokrenuta lavina, koja je ubila 19 ljudi.

I. S.