Mnogo je aduta koje ima grad Kragujevac, ali je po jednoj stvari potpuno jedinstven u našoj zemlji. Na njegovoj teritoriji, u selu Drača nalazi se precizno određena tačka koja se smatra za geografski centar Srbije. Ovo mesto smešteno na 352 nadmorske visine, udaljeno je osam kilometara od grada i prostire se na padinama Rudnika, a naselje je osnovano početkom 18 veka. Danas broji oko 1.000 duša i svaki stanovnik, ponosan je na činjenicu da živi baš u samom srcu Srbije.
– Imponuje nam to što je baš naše selo centaralna tačka Srbije, zato bi Kragujevac trebalo da bude i glavni grad naše države – kažu kroz osmeh Dračani.
Živopisno i ušuškano u brdima Rujevica, Visibaba i Bogosavljevica, ispresecano brzom Dračkom rekom prava je slika i prilika lepe Srbije. Žitelji se uglavnom bave poljoprivredom, stoga su propalnci ispresecani žitnim poljima i voćnjacima, a traktor najčešće prevozno sredstvo.
– Ovde je klima jako pogodna, zime nisu jake a snežni pokrivač bude oko desetak centimetara. Zemlja je rodna i plodna, a još uvek ima onih koji je obrađuju i od toga žive. Ima i onih koji se bave stočarstvom, a prasići, jagnjići i telad iz srca Srbije mahom idu za Tursku. Zemlja je pogodna i za vinogradasrtvo. Skoro je blizu sela otvorena fabrika u kojoj su se zaposlili mladi, tako da selo i dalje živi – rekao je meštanin Dragoslav Alempijević.
Srednjovekovni manastir Drača dragulj sela koje je centar Srbije
Selo Drača ima poštu, nekoliko prodavnica, dom kulture, a ono po čemu se ističe jeste da je 1900. godine upravo u njemu osnovana prva kreditna zadruga u Šumadiji, osamdesetih godina prošlog veka otvren je i etnografski muzej.
Nekada je u selu postajalo čak šest vodenica potočara, a danas nijedna ne melje. Ono što je poseban dragulj ovog mesta u srcu Srbije jeste manastir Drača podignut krajem 13. veka.
– Prema predanju ovde je prvobitno postojao srednjovekovni manastir u kome je živeo i umro svetogorski monah i svetitelj, prepodobni Jov. Tokom 18. i 19. veka manastir je bio značajan duhovni i kulturni centar ovog dela Srbije. U vreme Kočine krajine monasi Drače bili su na strani Austrije, pa se i sam Koča Anđelković u njemu jedno vreme krio, zbog čega je manastir teško stradao. U crkvenoj porti manastira sahranjen je Jovan Dimitrijević Dobrača, komandant srpske vojske u bici na Ljubiću – pričaju meštani sela Drača i dodaju da se u ovoj svetinji i dan danas čuvaju veoma stare ikone.
(B.I)
