U okviru ciklusa “Zlatne godine: Najbolji muzički albumi 20. Veka” u četvrtak, 27. aprila u 18 sati u tribinskoj sali Doma omladine Beograda biće predstavljena izdanja:
- PJ Harvey “Rid of Me” (1993)
- Morphine “Cure For Pain” (1993)
Ploče donose: Žikica Simić i Dragan Ambrozić
Predstavljamo neke od najvažnijih stranica i najboljih albuma popularne muzičke istorije! Pre tačno trideset godina pojavila su se dva albuma koja su nam najavila da će novi rokenrol zvuk za XXI vek biti ili adrenalinski ženski ili sedativni muški.
PJ Harvey “Rid of Me” (1993)
Drugi po redu album engleske autorke, pevačice i gitaristkinje PJ Harvey – njen je najrokerskiji istup. Na njemu je Polly Jean najbešnja i najogorčenija, ona traži odgovore i postavlja pitanja u ime svoje generacije. “Rid of Me” se u retrospektivi ukazuje kao jedan od najvažnijih kulturnih artefakata koji svedoče o počecima oblikovanja novo-oslobođene ženske samosvesti za novi vek. Producirao ga je čuveni Steve Albini, do tad već poznat kao najbolji snimatelj alternativnog rokenrola. Radi se o jednom od emotivno najekstremnijih, najstrastvenijih klasičnih rok albuma u istoriji, koji je pretvorio PJ Harvey u umetničku zvezdu što još uvek sija.
Morphine “Cure For Pain” (1993)
Zavodljivi glas Marka Sendmena i saksofon Dane Colleya odjekivali su muškom tugom na drugom albumu američke grupe Morphine. Ispostavilo se da je u priličnoj meri to bio zvuk koji je tražilo to doba. Njegova minimalistička svedenost na rok trio, koji prati poeziju svog pevača i glavnog autora, predstavljala je savršenu intimnu protivtežu mnogo glasnijim grunge pojavama. Bila je to perfektna stilizacija rokenrola kao kabarea. Stilizacija koje je nadživela svog ukletog tvorca, što je neku godinu kasnije nesrećno preminuo od srčanog udara svirajući na bini.
lj.z.
