Zašto putevi u Srbiji brzo propadaju? Tunel Munjino brdo već zahteva popravke

Tunel koji je otvoren pre vremena – a sada se već popravlja

Nije prošlo ni mesec dana od svečanog otvaranja tunela Munjino brdo, a saobraćajna traka već se zatvara zbog noćnih radova. I to nije usamljeni slučaj, već deo poraznog obrasca u kojem se infrastrukturni projekti u Srbiji otvaraju uz fanfare, samo da bi nekoliko dana kasnije bili podložni popravkama, dodatnim radovima ili čak opasnostima po građane.

Preduzeće „Putevi Srbije“ najavilo je da će od večeras, 25. jula, od 20 časova, do sutra ujutru biti izmenjen režim saobraćaja na deonici između Pakovraća i Požege, u tunelima Laz i Munjino brdo. Radovi će se izvoditi u obe cevi tunela, najpre u voznim, zatim u preticajnim trakama, dok će saobraćaj teći kroz slobodnu traku. Isto će se ponoviti i noću između subote i nedelje. I sve bi to bilo prihvatljivo – da ne govorimo o objektu koji je tek pušten u saobraćaj.

Hitna pomoć i vatrogasci dežuraju – jer je tunel otvoren bez ispunjenih uslova

Poseban apsurd predstavlja činjenica da ovaj tunel funkcioniše isključivo zahvaljujući uredbi Vlade Srbije kojom je suspendovan pravilnik o bezbednosti u tunelima. Drugim rečima – otvoren je iako nije ispunjavao zakonske uslove. Zbog toga kod tunela danonoćno dežuraju hitne službe, vatrogasci i policija, jer niko sa sigurnošću ne može da garantuje da se neće dogoditi ozbiljan incident.

Kao da to nije dovoljno, „Putevi Srbije“ najavili su i dodatne radove od 28. jula do 1. avgusta, koji će zatvoriti petlju Markovac na auto-putu Beograd – Niš. Vozači iz pravca Niša neće moći da se isključe za Svilajnac, niti da se uključe u smeru ka Beogradu, a biće primorani da koriste alternativne pravce, preko petlje Lapovo.

Simptomi ozbiljnog problema

Ova vest nije samo o jednoj traci u jednom tunelu. Ovo je simptom dubljeg, sistemskog problema. U Srbiji se već godinama svedočimo otvaranju bolnica koje nisu opremljene, škola koje nemaju struju, saobraćajnica koje se odmah krpe. Čak i najvažniji infrastrukturni objekti ne mogu da izdrže pritisak svakodnevnog korišćenja bez hitnih korekcija i dodatnih troškova.

Zašto se to dešava? Zato što je sve podređeno PR-u i brzopoteznim rešenjima. Važno je „seći vrpcu“, organizovati otvaranje i podeliti zasluge. Kvalitet, sigurnost i dugoročna održivost dolaze kasnije – a najčešće nikada.

Gde je odgovornost?

Pitanje koje se mora postaviti glasno: ko je odgovoran? Ko je potpisao tehnički prijem? Ko je dozvolio da se pravilnici ignorišu? Gde su inspekcije, stručne revizije i odgovornost za budžetski novac?

Međutim, nije sve na institucijama. Kao građani, moramo da prestanemo da se navikavamo na „prirodno“ stanje u kojem se sve novo odmah popravlja. Ako ne zahtevamo odgovornost – nećemo je ni dobiti.

Zato pozivamo sve, od inženjera do građana, da ne okreću glavu. Da traže odgovore. Da ne dozvolimo da nas još jedan tunel, škola ili bolnica „iznenadi“ dan nakon otvaranja. Kvalitet i bezbednost nisu luksuz – to su osnovna prava svakog građanina.

- Advertisement -