Proleće je stiglo. Mnogima omiljeno godinje doba donosi sa sobom buđenje prirode, ali i još mnogo interesantnih stvari.
Evo nekoliko zanimljivih činjenica o ovom godišnjem dobu:
Prolećna „groznica i ludilo“je pravi sindrom. Kada temperatura raste, dolazi do širenja krvnih sudova kako bi krv efikasno bila preneta do površine tela i time došlo do povećanog hlađenja organizma. Ljudi zbog ovog dešavanja osećaju više energije.
Bendžamin Frenklin bio je prvi koji je predložio dnevno računanje vremena 1784. godine. To nije sprovedeno do kraja Drugog svetskog rata
Prvi prolećni dan naziva se ravnodnevnicom. To je vreme kada dan i noć isto traju.
Prvi prolećni cvetovi su obično visibabe, narcisi, maslačak, ljiljan, tulipan, iris i jorgovan.
Ptice bebe uče da pevaju tokom proleća. Iako su rođeni sa sposobnošću da pevaju, moraju da nauče specifične pesme svoje vrste. Često nauče svoje pesme u roku od dva meseca od rođenja.
Arizona i Havaji ne prate „uštedu dana“. Već imaju dovoljno sunčeve svetlosti i toplog vremena, tako da nema smisla da menjaju satove na letnje računanje.
Pomeranje sata za jedan čas unapred – sa 2h na 3h – kojim počinje letnje računanje vremena treba obaviti 30. marta 2024. godine.
Životinje se bude iz hibernacije i viđaju se sve češće. One koje su bile u dubokom zimskom snu su: veverice, ježevi, medvedi, šišmiši, ali i neke vrste ptica.
Vraćaju se laste!
Leptiri sakupljaju prve nektare sa prolećnog cveća, a i pčele se bude iz zimskog sna. Do kraja proleća stiže i prvi med.
Popularno sad
Svideće vam se
