Vetropark „Kostolac“ biće završen sredinom sledeće godine – napajaće 30.000 kuća
Vetropark „Kostolac“, koji se trenutno gradi na starom rudarskom odlagalištu dodatno će povećati sigurnost snabdevanje električnom energijom u Srbiji, i unaprediti agendu dekarbonizacije, a biće završen sredinom iduće godine, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubaravka Đedović
Ministarka je zajedno sa ambasadorima Evropske unije i Savezne Republike Nemačke, Emanuelom Žofreom i Anke Konrad, obišla radove na izgradnji vetroparka „Kostolac“, prve vetroelektrane „Elektroprivrede Srbije“, jačine 66 megavata.
Kako je saopšteno iz Ministarstva rudarstva i energetike, u toku su intenzivni radovi na izgradnji vetroparka, koji će snabdevati energijom više od 30.000 domaćinstava.
Vetropark Kostolac, koji se posle mnogo izazova danas gradi punom parom, deo je nastojanja Srbije da, kao i druge evropske zemlje, proizvodi više čiste energije za svoje građane i privredu i da smanjuje zavisnost od fosilnih goriva. Do kraja decenije skoro svaki drugi megavat-čas električne energije proizvodiće se iz obnovljivih izvora energije što je pokazatelj da smo pokrenuli nezaustavljiv proces energetske tranzicije, rekla je Đedović.
Navela je da je to potvrdila i Energetska zajednica označivši Srbiju, kao lidera u sprovođenju reformi u ovoj oblasti.
Zahvalni smo Evropskoj uniji što je izdvojila 30 miliona evra bespovratnih sredstava, kao i Nemačkoj na povoljnim uslovima kreditiranja i dodatnom grantu kroz razvojnu banku KfW. Osim toga, staro rudarsko odlagalište na ovaj način postaje mesto na kojem će se proizvodi čista energija sa manjim uticajem na životnu sredinu, rekla je ministarka.
Investicija je vredna 144 miliona evra, finansira se iz Nemačke razvojne saradnje kroz kredit KfW banke od 110 miliona evra, bespovratna sredstva Evropske unije iznose 30 miliona, dok deo sredstava obezbeđuje EPS.
Ambasador Evropske unije Emanuele Žofre naveo je da je vetropark „Kostolac“ značajno dostignuće u energetskoj tranziciji Srbije i svedočanstvo snažnog partnerstva Srbije i Evropske unije.
Ovaj projekat, usklađen sa Zelenom agendom EU za Zapadni Balkan, predstavlja konkretan korak ka dekarbonizaciji i održivom energetskom razvoju. Koristeći energiju vetra, Srbija ne samo da smanjuje svoju zavisnost od fosilnih goriva, već i unapređuje svoje klimatske obaveze i obezbeđuje čistiju budućnost za svoje građane, rekao je Žofre.
Istakao je da Evropska unija sa ponosom podržava transformaciju energetskog sektora Srbije i da je od 2000. godine uložila više od milijardu evra bespovratnih sredstava.
Od poboljšanja energetske efikasnosti do podsticanja projekata obnovljive energije, posvećeni smo pomaganju Srbiji da izgradi otporan i moderan energetski sistem. Ovo partnerstvo, zasnovano na Evropskom zelenom dogovoru i Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, pokazuje da održivi rast i zaštita životne sredine mogu da idu ruku pod ruku, podržavajući napredak Srbije ka integraciji u EU i zelenijoj budućnosti, izjavio je Žofre.
Ambasadorka Savezne Republike Nemačke, Anke Konrad, istakla je da je Nemačka ponosna što podržava izgradnju prve javne vetroelektrane u Srbiji kao deo dugogodišnje razvojne saradnje na tranziciji ka zelenoj energiji u Srbiji, koja traje od 2000. godine.
Projekat „Vetroelektrana Kostolac“ – podržan Nemačkom razvojnom saradnjom preko KfW-a i EU – pomaže Srbiji da smanji zavisnost od fosilnih goriva i do 2050. godine ostvari svoje ciljeve ka neutralnosti ugljenika. Drago mi je što vidim prvu podignutu vetroturbinu i radujem se završetku prvog javnog vetroparka u Srbiji, rekla je Konrad.
Govoreći o trenutnom napretku radova, generalni direktor EPS AD Dušan Živković, rekao je da su intenzivni radovi u toku na sve četiri lokacije.
Do sada je betonirano 15 temelja, izgrađeni su vetrogeneratori VG7 i VG6 i sledi gradnja vetrogeneratora 1. Gradi se trafostanica, razvodno postrojenje i unutrašnjankablovska mreža, a planirano je da se radovi završe sredinom 2025. godine. Za projekat su dobijene sve građevinske dozvole, kao i sve izmene građevinskih dozvola.
Vetropark će godišnje proizvoditi 187 miliona kilovat-časova, što je dovoljno za snabdevanje zelenom energijom oko 30.000 domaćinstava, naveo je Živković.