Tviteru je došao kraj
Tviter je preplavljen ljudima koji se opraštaju.
Haštag „RIPTwitter“ je u trendu i mnogi korisnici sajta pokušavaju da preuzmu svoje podatke. Novi direktor Tvitera Ilon Mask, koji nikada ne ignoriše trend, tvitovao je mim nadgrobnog spomenika sa Tviter logom na njemu.
Osoblje je u velikim količinama odlazilo – polovinu radne snage je otpustio g. Mask nedelju dana nakon što je završio kupovinu platforme, a još mnogo njih odlučuje da ode pošto je poslao e-poruku sa zahtevom za „utvrđivanje“ uslova rada i duže sate od njegovih preostalih zaposlenih.
Dosta onih koji odlaze, prema njihovim biografijama na Tviteru, su inženjeri, programeri i koderi – ljudi koji rade nešto na čemu Tviter funkcioniše.
Uzmimo dve najveće ranjivosti, koje bi mogle veoma brzo da obore „plavu pticu“ sa svog mesta.
Prvi i najočigledniji bi bio katastrofalan hakerski napad.
Sajber-bezbednost je, ili bi barem trebalo da bude, važan deo svakodnevnog poslovanja svake kompanije u 21. veku. Prošle nedelje, šefica Tvitera za sajber bezbednost, Lea Kisner, napustila je kompaniju. Nije poznato da li je zamenjena. (Tviter takođe nema tim za komunikaciju, tako da ne postoji lak način da se to ispita.)
Sigurnost Tvitera će verovatno biti prilično upitna. Ne možete da pokrenete sajt koji koristi 300 miliona ljudi svakog meseca i koji se drži zajedno uz malo veze. Ali ta robusnost zahteva kontinuirano održavanje.
Razmislite o svom telefonu ili laptopu i redovnim bezbednosnim ispravkama koje morate da instalirate. To je zato što se redovno otkrivaju nove ranjivosti, nove pukotine u oklopu za koje niste znali da ih imate, a posao je provajdera da vam pošalje ispravku, prenosi BBC.
Druga ranjivost je da su serveri pod pretnjom
Druga potencijalna katastrofa je to što su serveri izbačeni – ili od strane nekoga ko je zamerio, ili greškom tokom rutinskog održavanja koje nije pravilno nadgledano.
Bez servera, nema Tvitera (ili Fejsbuka, ili Instagrama ili zaista našeg digitalnog sveta.)
Serveri – moćni računari – su kao fizička tela ovih platformi. Postoje u centrima podataka. To su zapravo skladišta puna kompjuterskih servera, koji su centralni za poslovanje onlajn preduzeća. Svet radi na serverima.
Kao što možete zamisliti, sve te mašine proizvode mnogo toplote. Data centri moraju biti hladni i zahtevaju stalan izvor električne energije. Sami serveri takođe zahtevaju održavanje i zamenu, pošto se podaci migriraju između njih. Sve to ima kapacitet da nešto krene naopako. Bilo bi iznenada i dramatično da jeste.
I. S.